Click to view
Бели граде, бели винограде
две те реке у наручју носе.
Ту ја садих своје рукосаде,
рукосаде, њене русе косе.
Сву ноћ горе моје дивне ране
и не може зора да ми сване
док ми њено лице не засија
као сунце насред Теразија.
Бели граде, бели винограде,
када она по теби прошета
улице су твоје цветне ливаде,
суво дрво мора да процвета.
Мила, ти си ветар што ћарлија
(
Read more... )