Петак по Вазнесењу Господњем: Пећска чудотворна икона Пресвете Богородице.
Click to viewРадуј се, заштитнице и спаситељко рода Српскога крстоноснога!
Текст акатиста на србском.
Пре око четири месеца боравила у Београду у малој цркви Св. Саве. Писано овде.
Update 16.6.2013: Из "Светачника" еп. Хризостома (Столића) Хиландарца, том 2, стр. 686:
Побожно предање каже да је ову икону сликао ап. Лука, у Гетсиманији, 48. године, крај гроба Св. Богородице. Године 460. икону је - из Јерусалима, у Цариград - пренео византијски цар Лав Мудри, у храм Пресвете Матере Божије, а одатле је - 988. - послата у Херсон, у којем ју је дочекао руски кнез Владимир, у часу кад је примао хришћанство, и отпочео с крштавањем руског народа. Око 989. године, икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је враћена у Никеју. Св. Сава Србски затекао ју је у Никеји, у тамошњег цариградског патријарха, којем је био дошао ради успостављања самосталне Србске цркве. Патријарх је испунио Савину молбу, и хиротонисао га за првог србског архиепископа. Том приликом, даровао му је и ову икону. Од тог времена, она је стално у Србији,а од пресељења Архиепископије из Жиче - у Пећи, с чега је и названа Пећском чудотворном иконом Мајке Божије. Учинила је многа добра у граду Пећи, и србском народу. Избављала је од колере, и била је утеха у данима робовања под Турцима. Веома је поштована у Срба.