ОКТОБАР 21 [22] [МАЈ 10]. СВТ. ИЛАРИОН [ШИШО(ЈЕ)ВИЋ], ПРВИ ЕП. ЗЕТСКИ
На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе свт. Илариону [Шишо(је)вићу], првом еп. Зетском (цсл.).
Из фуснота (па мало шире):
Како није познат тачан дан светитељевог упокојења, у опцији имамо два дана празновања: 1) тзв. тезоименитство - 21. октобар, или следећи дан због празникā преп. Илариона Великог, свт. Илариона еп. Мегленског и преп. Висариона Сараја , и 2) појутарје храмовне славе (Пренос моштију свт. Николаја архиеп. Мир-ликијског) манастира Врањине на Скадарском језеру, где је светитељ и сахрањен (саградио га је почетком XIII века, по благослову свт. Саве) - 10. мај.
Свт. Иларион [Шишо(је)вић] је био први епископ Зетски (1220-1242), кога је 1220. поставио свт. Сава. По предању, свт. Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском децом, препознао у њему достојног ученика, и повео га са собом у манастир Хиландар, где је замонашен, а одатле је послат у Зету за првог њеног епископа, са седиштем на Михољској Превлаци.
И за ову службу се не може рећи да је баш 100% ауторска. За богородичне стихире (на И ниње ...) сам преводио са српског на цсл стихире из Службе Филермској икони ПБ монахиње Олимпијаде (Кадић), за богородич(а)не Канона сам прерађивао и скраћивао оне из Службе преносу Филермског образа ПБ ... 12. октобра (тзв. руски „Зелени минеји“ за месец октобар, стр. 316-323, Издательский совет РПЦ, Москва 2002. г.), а у службу је додат и превод тропара из Службе Филермској икони ПБ митрополита Родоског г. Кирила (Когеракиса), који је на моју молбу превео г. Олег А. Родионов у јулу 2017. г. [Како Црна Гора "већ од неког времена" има славну Филермску (Пустинољубну) чудотворну икону ПБ, мишљења сам да је ред да се та чињеница провуче кроз (нове) службе њеним светима; ово сам имао намеру да спроведем у својој 2. служби свт. Петру I Цетињском, али како се тој служби никако не да да се финализује, онда сам то (експериментално) урадио у овој].
Житије састављено највећим делом према чланку Јована Маркуша, на основу података у издању „Насеља српских земаља“ (књ. 8), Српски етнографски зборник СКА, књ. 15, стр. 385-832 „Ријечка нахија (у Црној Гори)“ Андрије Јовићевића, Београд 1911. г. и према одломку из Теодосијевог „Житија свт. Саве“, у едицији „Стара српска књижевност у 24 књиге“, књ. 5/I, стр. 190-191, 193, Просвета и СКЗ, Београд 1988. г. (Вероватно ће бити накнадно дотеривано како би добило изглед правог житија, одн. ослобођено од нехагиографских детаља како би могло бити синаксар).
Текст повеље свт. Саве м-ру св. Николе на острву Врањина преузет из „Зборника средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника“, књ. 1, 1186-1321; приредили Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик; Историјски институт, Београд 2011, стр. 125-128.
Напомена: Овај пут сам решио да себи "мало" олакшам посао: да службу напишем искључиво на цсл језику, тј. да се манем српског језика и муке око превођења, бирања подесних речи у оба језика, и тзв. синхронизације. Опет нисам одолео по некој (логичној) новокованици. Како је ово до сада моја најбрже написана служба (за више од две, а мање од три недеље) вероватно ће бити (од празника до празника) додатног дотеривања "кусости од брзине".
Update 3. новембар 2022. г.: на стр. 11 у икосу (5-ти ред одоздо) друго име'ющи исправљено.