Лазар Љубић: Свете жене Српске Цркве (први део)
Увод
Указујући им част не само као слабијем женском сасуду (1. Пт. 3,7), него и као царском свештенству (1. Пт. 2,9), Црква је прихватала и освећивала жене заједно са њиховим талентом. Неке су биле мученице, неке ђаконисе, неке монахиње, неке владарке, а неке побожне супруге и мајке. Носиле су различите дарове, но истог Духа Светог (1. Кор. 12,4), и својом светошћу и служењем изграђивале су Христову Цркву (1. Кор. 14,12).
Овим текстом биће обухваћене све свете жене за које знамо да су Богом прослављене, било да су званично проглашене за свете или не, а потичу из српског рода или су везане за Српску Цркву, те нам је дужност да их богослужбено и молитвено спомињемо. Будући да запажамо како је већина наших жена веома мало позната, циљ текста је покушај отргнућа забораву ових светих личности.
***
Св. Људмила је била ћерка непознатог српског кнеза и жена чешког кнеза Боривоја. Oд стране св. равноапостолног Методија je просвећена хришћанском вером, коју је ширила међу Словенима. Њен унук је св. кнез и мученик Вацлав. Удављена је 917. године. Мошти јој се налазе у цркви св. Георгија у Прагу. Прославља се 29. септембра.
Св. Параскева је рођена у Епивату, код Цариграда, где је у тадашње време било доста Срба, на основу чега се претпоставља да је била Српкиња. Но, и да није, оно што св. Параскеву ставља у ред светих жена Српске Цркве је, сигурно, поштовање које она ужива у нашој помесној Цркви. Такође, значајан разлог је и тај што су мошти св. Параскеве боравиле у Србији од 1398-1521. година. Светитељка је имала брата, св. Јевтимија епископа мадитског. Занимљиво је да његово поштовање није заступљено код нас. Подвизавала се најпре у Цариграду, затим у Јорданској пустињи, да би се по откривењу Божјем опет вратила у Епиват и тамо упокојила. Преподобна се назива и Параскевом Трновском, зато што су јој мошти неко време почивале и у Трнову. Данас се налазе у румунском граду Јашију. Преподобна се прославља 27. октобра.
Св. Косара је била ћерка бугарског цара Самуила. Приликом заточеништва св. краља Јована Владимира у Бугарској, Косара га је упознала и за њега се удала. У браку су се подвизавали у девствености. После мученичке кончине свог супруга, Косара је, преневши његове мошти у Пречисту Крајинску, ту поживела као монахиња Теодора, где је и сахрањена. Помиње се 4. јуна.
Св. Анастасија, ћерка византијског цара Романа IV Диогена (који је везан за св. Прохора Пчињског), била је супруга великог жупана св. Стефана Немање, са ким је имала, између осталих, двоје веома значајне деце: св. Саву, првог архиепископа српског, и св. Стефана, првог краља српског. Са супругом је и подигла манастир Пресвете Богоридице на Топлици. Световно име јој је било Ана. Упокојила се око 1200. године. Мошти су јој у манастиру Студеници. Прославља се 4. јула.
Св. Јелена Анжујска, племкиња француског порекла из чувене династије Анжујаца, била је супруга св. краља Уроша. Мајка је св. краљева Драгутина и Милутина. После Урошеве смрти, краљица се замонашила, добивши име Јелисавета. Упокојила се 1314. година. По откривењу Божјем, након три године су њене мошти пронађене нетрулежне у њеној задужбини, манастиру Градцу. Данас се не зна где оне се налазе. Межутим, у Тврдошу се чува нека рука, која по предању припада св. Јелени Анжујској. Прославља се 12. новембра.
Св. Јелена Дечанска, кћи св. краља Милутина, била је удата за бугарског цара Михаила Шишмана. Световно име јој је било Ана Неда. Касније је подвизавала у испосници код манастира Дечани. У дечанској цркви јој се налази гроб. Чудесно је одбранила манастир када су Турци хтели да га оскрнаве. Прославља се 3. јуна.
Св. Јелена Душанова је дошла из бугарског племства за супругу цара Душана. Као царица је мудро владала. Као монахиња, под именом Јелисавета, трудила се да измири Српску Цркву са Цариградском. Родила је св. цара Уроша. Упокојила се као великосхимница Евгенија 1376. године. Сахрањена је у својој задужбини, манастиру Матејчи. Десна рука јој се чува у манастиру Савини. Прославља се 15. децембра.
Св. Милица је била супруга св. кнеза Лазара. Имала је немањићко порекло. После Косовске битке била је регент свом малолетном сину св. деспоту Стефану Лазаревићу. Предавши му власт, замонашила се под именом Евгенија. У својој задужбини, манастиру Љубостињи, окупљала је удовице косовских ратника. Упокојила се као великосхимница Ефросинија 1405. године. Мошти су јој у Љубостињи. Прославља се 1. августа.
Св. Јелена Балшић је била ћерка св. кнеза Лазара и св. кнегиње Милице. Најпре је удата за зетског кнеза, а потом за захумског великог војводу. Оставши по други пут удовица, повукла се на свој двор на Скадарском језеру. Ту је саградила манастир Бешку. Упокојила се 1443. године. Мошти јој се налазе у Бешки и један део у Лазарици. Помиње се 1. августа.
Св. Јелена Драгаш је била ћерка српске властелинске породице Драгаш. Као супруга византијског цара Манојла II Палеолога, била је мајка последњег византијског цара Константина XI Палеолога Драгаша. Много се потрудивши за Иточно ромејско царство, и сахранивши супруга и седморо своје деце, упокојила се као монахиња Ипомонија 1450. године. Мошти јој се налазе у манастиру св. Патапија код Коринта. Прославља се 11. јуна.
Св. Ангелина је једина позната света личност албанског порекла. Удата је за српског деспота св. Стефана Бранковића, са ким је имала двоје свете деце: Максима и Јована. После Стефанове смрти се замонашила, задржавши име Ангелина, и упокојила се 1520. Делови моштију ове свете породице се налазе у њиховој задужбини, манастиру Крушедолу. Прославља се 12. августа.
Св. Јелена Штиљановић је била супруга св. кнеза Стефана Штиљановића. После чудесног отривања његових моштију замонашила се у манастиру Шишатовцу, добивши име Јелисавета. Сахрањена је вероватно у Шишатовцу. Прославља се 17. октобра.