Лазар Љубић: Свете жене Српске Цркве (други део)
Свете новомученице Злата из Слатине у Меглени (крај 18. века) и Босиљка из Пасјана на Косову (почетак 19. века) пострадале су за Христа попут древних мученица и девственица. Пошто нису хтеле да пређу у исламску веру и удају се за Турке, после вишемесечних наговарања и ласкања и многих мучења, оне су пострадале тако што су раскомадане. Мошти свете Злате су раздељене хришћанима ради благослова, а мошти свете Босиљке су узидане у темеље цркве у Пасјану. Њихов заједнички спомен је 26. октобра.
Света новомученица Јаглика Пивска рођена је 1926. године у породици Аџића. Ова смерна и лепа девојка у време немачке окупације показала се и необично храбра. Ризикујући животом, излазила је из куће и породици доносила храну. Сви су били приведени, но када су изведени на стрељање, добротом човека који није могао да их убије избегли су смрт. Ипак, ухватили су их муслимани и њену породицу и други народ затворили у колиби коју су запалили. Пошто је увидела да су муслимани намеравали да је обешчасте, истргла се из њихових руку и утрчала у запаљену колибу. Њен спомен је са светим новомученицима пивским 7. јуна.
У манастирима Саринац, Денковац и Ралетинац у Левачу постоји предање о трима сестрама које су после Косовске битке 1389. године основале те манастире. Оне су се посветиле и код њихових моштију се бележе исцељења. У Саринцу се у кивоту налазе мошти преподобне Саре, пронађене 1950. године, у Денковцу - мошти свете Дене, а у цркви манастира Ралетинца - гроб свете Ралетине.
По народном предању, у манастирима Заови и Нимнику у браничевском крају налазе се мошти светих мученица Јелице и Николине. Због одсуства историјских извора њихова историчност се оспорава. Међутим, неоспорно је да се на гробовима ових мученица дешавају исцељења.
У Херцеговини постоји култ Анастасије Јовановић (17. век), мајке светог Василија Острошког. Светитељ је у чудесном јављању открио гробно место своје мајке у селу Мркоњић и народ је виђао зракове светлости који се спуштају на њен гроб. У Боки постоји култ Екатерине Властелиновић (19. век), контесе која се, поставши удовица, посветила Богу и обнављању Михољске Превлаке. Упокојила се под неразјашњеним околностима. Њене мошти су пронађене неиструлеле.
Света Јефимија Девичка је рођена у Доњим Лопижима код Новог Пазара 1815. године као Стојна Зарић. У младости је отишла у манастир Девич, где се строго подвизавала. За време живота је сматрана за свету и праведну жену. Њена смелост према Богу и светом Јоаникију Девичком плашила је и Албанце. Обилазила је народ сакупљајући милостињу за манастир и проповедала покајање. Упокојила се 15. фебруара 1895. године у Новом Пазару и погребена је крај цркве светог апостола Петра. Гроб је обележен. У народу је остала упамћена као Блажена Стојна. Повест о њеном праведном животу забележио је Епископ Николај Велимировић.
Света Касијана Милешевска је рођена у Сарајеву као Јулијана Милић. Рано је остала без родитеља. Пошто је била прилично грбава, нико није хтео да се ожени њом, али тројица су јој се обећавала. Због тога је хулила на Бога и намеравала да убије последњег вереника а онда и себе. Игуман милешевски Калистрат ју је отргао од такве намере и она се, по молитвама старца Калистрата, уразумила и покајала. Дошла је у манастир Милешеву, ту се замонашила и строго подвизавала. Блаженог спомена старац Калистрат јој је завештао на чување свој ,,Стослов хришћанске љубави“, који је са сведочанствима о Калистрату и Касијани приредио Епископ Николај Велимировић. Била је поштована и од Срба и од муслимана. Упокојила се у дубокој старости почетком прошлог века. Погребена је крај милешевске цркве, али гробно место није сачувано.
Света Стефанида Битољска је рођена у Враки код Скадра 1887. године као Стевка Ђурчевић. Услед протеривања Срба из тих крајева, преселила се на Косово и Метохију и неко време одлазила у Високе Дечане. Из тог периода потичу њена писма духовнику Епископу скадарском Виктору, које је пронашао Ристо Радовић, сада Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. На позив Епископа Николаја Велимировића, отишла је у Битољ и живела као монахиња при дому за сиротињу званом Богдај. После претрпљеног насиља од стране Немаца, упокојила се 4. маја 1945. године. Погребена је у манастиру светог мученика Христифора у Битољу. Гробно место је неизвесно.
На Благовести, 7.4.2017.
Лазар Љубић
[објављено у "Православљу" новини Српске Патријаршије,
бр. 1241 (стр. 43-44) и 1242 (стр. 41-42) од 1. и 15. дец. 2018. г.]