25. септембар - 90-годишњица архијерејске хиротоније Горазда еп. Чешко-моравског
Данас су у Саборној цркви у Београду на Оданије Рођења Пресв. Богородице Св. архијерејску литиргију заједно служили г. Иринеј патријарх српски и г. Криштоф (Христифор) архиеп. прашки и митрополит чешких земаља (колико год да их има!?) и (једне!?) Словачке, са више свештенослужитеља ем српских ем чешко-словачких. Повод је 90-годишњица архијерејске хиротоније у нашој Саборној цркви свешт. муч. Горазда (Павлика) првог епископа обновљене Чешко-моравске православне епархије, тада под јурисдикцијом СПЦ. Служено је више на српском, мање на црквено-словенском, а помало и на чешком. Певано наравно на црквено-словенском. Митрополит је имао са собом делегацију (средње ка већој величини, одприлике један не сасвим пун аутобус) састављену од свештеника, свештеномонаха, ђакона и игуманија, ем мирјана; а без владика.
Уз уобичајену српску неорганизованост (типичку што демократију, што анархију) и још уобичајеније ситне пропусте, који се код Чеха толико и не виде (то је ваљда последице послератне мудре одлуке о промени јурисдикције и уласка у руско богослужбено окриље) ово је био ипак неочекивани и леп духовни догађај, који је "успешно угушио повремене црвиће" гледе екуменизма обојице првојерараха и цркава њима вођених. Још нешто: наш патријарх је оставио пријатан утисак не инсистирајући на свом јераршком првенству над гостом (које му је овај ипак стално указивао, а Чеси су познати као лепо васпитани људи), но често му препуштајући предност у свештенорадњама (благосиљању, кађењу и сл.). и указујући му братско поштовање.
Патријарх је после литургије беседио о свешт. муч. Горазду. Митрополит се захвалио, после увода на српском, на чешком - уз превођење оца Срђана Јаблановића, српског свештеника у Прагу. Митрополит је на "крају" своје беседе, патријарху одн. Саборној цркви, поклонио икону свешт. муч. Горазда и ручно израђену кристалну чашу за свету водицу или тако нешто. Онда му је Патријарх опет преузео, да не кажем нехотице отео беседу, да би конклузивно финиширао. Потом је Митрополит делио народу нафору ...
Е сад право закерање: канонизација је била 1961. год. или тако некако (тако да је могла бити слављена и 30-годишњица канонизације). Служба на чешком постоји, колико ми се чини и на цсл. или само тропар и кондак (које смо некоћ давали у овом жж); нема ни превода чешке службе на српски, а камо ли србске службе (било на српском или црквено-словенском!?) овом светом уврштеном у календар наше помесне цркве. Чини ми се да равноапостолном и свештеномученику неком осредњем службописцу и не би био неки проблем написати службу, хоћу рећи: инспирације је сасвим довољно ако не и превише, а и историјских података никако не мањка. "Мало" су, као и увек, спорни Енглези у целој причи ... ал' њихова (зло)употреба не умањује истинско родољубље или ти слободарство еп. Горазда и с њиме пострадавших. Ето, кад бих сад сео и седео ... и седео, већ ми се нешто врзма по глави (а доста сам тога писао одмах после испирације (надахнућа) на литургији), ал' кажем себи: заврши нешто од започетог, а не само започињи ...
И одмах се (вазда присутном у глави методом (пре)слободних асоцијација) сетих оних "веселих и оптимистичних" стихова нашег немирног и распусног песника брат Алексе - познатијег као Бранко Радичевић: "Много хтео, мого започео, часак смртни га омео."
Овде званично саопштење са званичног сајта СПЦ и још мало слика.