Могло би се "благо" говорећи рећи да је ово "политичка канонизација" из потребе да и малобројна заједница православних Мађара (тачније унгрофона, који су под јурисдикцијом МП) има свог аутохтоног свеца. Неко је готово саркастично констатовао, да је он цео живот провео као католик (илити у пракси западног римског хришћанства) у непосредном периоду пред раскол, те је то "јуридички" искоришћено за његову канонизацију у овим двема Православним црквама. С друге или пре прве стране (о чему се код нас не говори због повлађивања милим нам по сваку цену Русима), ови православни Мађари су заправо мађаризовани Срби и њихови потомци (чију су дијецезу Руси направили небратском отимачином за време 2. светског рата (видети о томе овде), отприлике сличној оној у Хрватској која није успела), тако да се у њиховој традицији овај св. Иштван заправо и не налази већ код правих Мађара који су 90% и више католици, а не православци.
Икона коју смо пронашли готово да је клон оних савремених нашег св. деспота Стефана Високог (Лазаревића). Да се подсетимо Чеси
( ... )
Три заметки. 1) Составитель службы - иерей Юрий Петролюк (Полтава).
2) Король Иштван жил во времена, когда Церковь ещё не была разделена на Западную и Восточную, и подчинялся папе Римскому - который был его законным епископом. Неужели православные могут утверждать, что он в этом был неправ?!
3) > Напомним, что у чехов была неудачная попытка канонизировать национального героя Яна Гуса. О попытке канонизации я не слышал, но предстоятель Чехо-Словацкой Церкви в интервью открыто заявлял: "умирали они оба - и Ян Гус, и Иероним - за веру неискаженную, за чистую веру Христову, то есть за Православие". Это чисто шулерский приём - передёргивание, или подмена понятий. И икону его написали даже:
Опростите драги о. Александре, обично брже одговарам, али неко време нисам био при рачунару, а није ми се дало да куцкам са мобилног.
1) Хвала на корисној информацији. 2) Па отприлике сам то и рекао, да је то што је угарски краљ Иштван живео у периоду пре званичне шизме 1054. г. искориштено за његово проглашење за светог код Босфорџија и код вас у Моспату, или УПЦ. Мада је 1054. г. заправо "доћерало цара до дувара" и коначно је проглашено стање шизме које је на Западу почело и век-два пре те године. На жалост, нисмо у стању да поуздано утврдимо да ли је краљ Иштван Символ вере изговарао са филиокве или без њега, осим да је црква којој је он припадао по расколу 1054. г. остала католичка, а није постала православна, и да ови садашњи "мађарски" православци уствари и не баштине лик и дело новопроглашеног светог краља Иштвана, него ондашњи и садашњи мађарски католици. А и колико су ови "мађарски православци" Мађари благо говорећи је дискутабилно, ту има понајвише мађаризованих Срба и њихових однарођених потомака, па онда нешто осталих
( ... )
Comments 5
Могло би се "благо" говорећи рећи да је ово "политичка канонизација" из потребе да и малобројна заједница православних Мађара (тачније унгрофона, који су под јурисдикцијом МП) има свог аутохтоног свеца. Неко је готово саркастично констатовао, да је он цео живот провео као католик (илити у пракси западног римског хришћанства) у непосредном периоду пред раскол, те је то "јуридички" искоришћено за његову канонизацију у овим двема Православним црквама. С друге или пре прве стране (о чему се код нас не говори због повлађивања милим нам по сваку цену Русима), ови православни Мађари су заправо мађаризовани Срби и њихови потомци (чију су дијецезу Руси направили небратском отимачином за време 2. светског рата (видети о томе овде), отприлике сличној оној у Хрватској која није успела), тако да се у њиховој традицији овај св. Иштван заправо и не налази већ код правих Мађара који су 90% и више католици, а не православци.
Икона коју смо пронашли готово да је клон оних савремених нашег св. деспота Стефана Високог (Лазаревића).
Да се подсетимо Чеси ( ... )
Reply
1) Составитель службы - иерей Юрий Петролюк (Полтава).
2) Король Иштван жил во времена, когда Церковь ещё не была разделена на Западную и Восточную, и подчинялся папе Римскому - который был его законным епископом. Неужели православные могут утверждать, что он в этом был неправ?!
3) > Напомним, что у чехов была неудачная попытка канонизировать национального героя Яна Гуса.
О попытке канонизации я не слышал, но предстоятель Чехо-Словацкой Церкви в интервью открыто заявлял: "умирали они оба - и Ян Гус, и Иероним - за веру неискаженную, за чистую веру Христову, то есть за Православие". Это чисто шулерский приём - передёргивание, или подмена понятий. И икону его написали даже:
http://ambon.or.cz/ilu/jeronym-jan-hus2009v.jpg
Reply
Опростите драги о. Александре, обично брже одговарам, али неко време нисам био при рачунару, а није ми се дало да куцкам са мобилног.
1) Хвала на корисној информацији.
2) Па отприлике сам то и рекао, да је то што је угарски краљ Иштван живео у периоду пре званичне шизме 1054. г. искориштено за његово проглашење за светог код Босфорџија и код вас у Моспату, или УПЦ. Мада је 1054. г. заправо "доћерало цара до дувара" и коначно је проглашено стање шизме које је на Западу почело и век-два пре те године. На жалост, нисмо у стању да поуздано утврдимо да ли је краљ Иштван Символ вере изговарао са филиокве или без њега, осим да је црква којој је он припадао по расколу 1054. г. остала католичка, а није постала православна, и да ови садашњи "мађарски" православци уствари и не баштине лик и дело новопроглашеног светог краља Иштвана, него ондашњи и садашњи мађарски католици. А и колико су ови "мађарски православци" Мађари благо говорећи је дискутабилно, ту има понајвише мађаризованих Срба и њихових однарођених потомака, па онда нешто осталих ( ... )
Reply
Наталия Бахарева перевела их по моей просьбе на церковнославянский: https://ulita-n.livejournal.com/20391.html
Reply
Reply
Leave a comment