На нашем сајту објављујемо приређен текст
Службе свт. Максиму Скопљанцу, патријарху Српском (твореније ј-м Пајсија (Бранковића), из Нишке епархије (састављено у периоду од 21. окт. до 25. нов. 2019. г.) (срб.). Благодарност
о. Пајсију и
Лазару Љубићу, који је његов рукопис прекуцао на рачунару, превео недостајуће богородич(а)не и све "мало" уредио, тако да је мојој маленкости остало да га само још мало "нашминка" за објављивање.
Како је за датум празновања узет дан последњег обретења моштију, а не дан упокојења 29. на 30. октобар, сматрам да је потребно да овде мало проговорим о томе (користећи део преписке са Лазарем):
Као датум певања службе наведен је 16. октобар, иако је познато да се светитељ упокојио у ноћи између 29. и 30. октобра, тачније у освит 30. октобра. Како се 30. октобра у СПЦ прославља више светих са написаним бденијским службама (благоверни краљеви Милутин, Драгутин и мајка им Јелена, свешт.исп. Варнава Настић), из практичних разлога је као главни датум празновања узет дан последњег Обретења (откривања, вађења из земље) моштију, 16. октобар.
У служби је део стихира посвећен обретењу (поменутог датума) и преношењу светитељевих моштију које се збило 2006. године. Архитектонски радови су били повод да се отвори гробница патријарха Максима испод надгробника (уз јужни зид Богородичине цркве са спољашње стране, близу улаза у цркву св. Николе). Мошти су нађене у блату, миришљаве, тамноокер боје. Митрополит Амфилохије и епископ Теодосије су омили мошти и положили у кивот уз певање тропара ,,Православија наставниче" ... Касније су мошти пренете у цркву св. Николе, положене испод светитељеве фреске и покривене мермерним кивотом.
Мошти су пре тога вађене опет приликом архитектонских радова 1931-2. године под руководством Ђурђа Бошковића. Тада су нађене у ковчегу на коме је стајала 1921. год. тако да су и те године вађене али о томе немамо више података.
Максим Скопљанац (чланак на Википедији). Update 10. дец. 2019. г.: на стр. 7 и 8 извршене ситне измене.