Хорватска домовина

Jan 24, 2021 12:10


Антун Михановић

Хорватска домовина

Лѣпа наша домовино,
Ой юначка земльо мила,
Старе славе дѣдовино,
Да би вазда честна била!
Мила, кано си намъ славна,
Мила си намъ ти єдина,
Мила, куда си нам равна,
Мила, куда си планина!


Ведро небо, - ведро чело,
Блага парса, - благе ноћи,
Топло лѣто, - топло дѣло,
Бистре воде, - бистре очи; -
Веле горе, - вели люди,
Руйна лица, - руйна вина,
Силни громи, - силни уди; -
То є наша домовина!

Женю сарпи, машу косе,
Дѣдъ се жури, снопе броіи,
Шкриплю вози, брашно носе,
Снаша предућ’ мало доіи; -
Марва пасе, рогъ се чує,
Ой, ой звенчи, ой, у тмине,
К’ огню старъ и младъ шетує; -
Ево наше домовине!

Лучъ из мрака далко сія,
По веселой ливадици,
Пѣсме гласно брѣгъ одбія,
Любни поє к’ тамбурици; -
Коло воде, живо коло,
И на берду, и в’ долини,
Плешу млађи све около; -
Ми смо, побре, в’ домовини!

Магла, што ли, Крайну скрива?
Ни л’ то нашихъ яукъ туробни?
Тко ли молећ’ смарть назива?
Илъ слободни, илъ су робни? -
«Ратъ є, браћа, ратъ юнаци!
Пушку ватай, саблю паши,
Седлай коньца, айд’ пешяци,
Слава буди, гди су наши!»

Бучи бура, магла пройде,
Пуца зора, тмина бѣжи,
Туга мине, радость дойде:
Здраво слобость! - душманъ лежи!
Весели се, ядна мати,
Падоше ти варли сини,
Ко юнаци, ко Хорвати,
Ляше карвцу домовини!

Теци, Сава хитра, теци, -
Нит’ ти Дунай силу губи, -
Куд’ ли шумишъ, свѣту реци:
Да іошъ Хорватъ домъ свой люби,
Док’ му сунце ньиве гріє,
Док’ му храсћемъ вихаръ віє,
Док’ му мартве гробъ сакріє,
Док’ му живо сарце біє!

chorwacki

Previous post Next post
Up