Не знаю почему, но всегда вовремя праздников я вспоминаю всоего детства. Это просто так... И в семьи разговариваем об этих времён... Рассказы иногда бывают интересными даже и для меня... И сегодня мне в руках, после много времени, пришли стихотворения, которые я писала в детстве, 15 лет таму назад... Так громко смеялась... Они мне вдохнули хорошего настроения... :)))) в невероятном количестве! (Люди, сейчас я пытаюсь написать что-то “по-русски”!!!) О каких “проблемах” они говарят... У них нет никакой художественой стойноти... А тогда я и не думала об этом... Когда начала думать, тогда явно перестала писать...
Давайте посмеемся! :)
Пријемни испит
Ево, ноћ се увелико хвата -
чујем како из друге собе
у дуету хрче мама и тата.
Остављам збирке испод јастука -
глава ме боли,
страшно ми мука.
Полако тонем у први сан
и чини ми се да чујем
како марширају бројке и слова -
Бам, бам, бам...
Икс и ипсилон ме вуку за уши,
јотовање ме гађа јабукама,
бројни израз ми у мозгу рупу буши,
а Обилић ме удара са два буздована.
Линеарне једначине ми не дају мира
и чујем како Питагорину теорему
неко на гитари свира.
Деминутив хоће да ме смањи -
да будем као мрвица хлеба,
а Свети Сава има намеру
да ме баци до неба.
Један разломак ми ногу вуче,
а деривација на мене
режи као куче.
Скочих из кревета -
баш на време.
Мама ме зове да обновим
падеже и теореме.
За три часа ће ми од задатака
глава пући
и просто не знам
да ли ћу се жива вратити кући.
Кад одрастем бићу...
Често кад останем сама
размишљам шта ћу бити
кад будем као дама.
Бићу, бићу - не знам ни сама.
Бићу продавачица циклама,
фризер, глумица.
Глумићу разне комаде,
комедије и драме.
Ма не, бићу писац
познат на све стране.
Писаћу песме, бајке, романе, приче
и све оно што писац пише.
Бићу позната свету целом
по свом занату лепом и веселом.
Дружићу се са децом,
старима и младима,
али бићу светски човек,
кажем вам ја.
И то моје маштање
траје сатима и сатима.
Све док се тата и мама
не појаве на вратима.
Иако је мом маштању дошао крај,
сутра маштам све из почетка
и тако од понедељка до петка,
и тако од понедељка до петка...
Пролеће
Јавио се цветић жут -
осветлио мени пут.
Јавио се цветић бео -
он је са пролећем долетео.