O детстве...

Dec 22, 2006 23:15


Не знаю почему, но всегда вовремя праздников я вспоминаю всоего детства. Это просто так... И в семьи разговариваем об этих времён... Рассказы иногда бывают интересными даже и для меня... И сегодня мне в руках, после много времени, пришли стихотворения, которые я писала в детстве, 15 лет таму назад... Так громко смеялась... Они мне вдохнули хорошего настроения... :)))) в невероятном количестве! (Люди, сейчас я пытаюсь написать что-то “по-русски”!!!) О каких “проблемах” они говарят... У них нет никакой художественой стойноти... А тогда я и не думала об этом... Когда начала думать, тогда явно перестала писать...

Давайте посмеемся! :)



Пријемни испит

Ево, ноћ се увелико хвата -

чујем како из друге собе

у дуету хрче мама и тата.

Остављам збирке испод јастука -

глава ме боли,

страшно ми мука.

Полако тонем у први сан

и чини ми се да чујем

како марширају бројке и слова -

Бам, бам, бам...

Икс и ипсилон ме вуку за уши,

јотовање ме гађа јабукама,

бројни израз ми у мозгу рупу буши,

а Обилић ме удара са два буздована.

Линеарне једначине ми не дају мира

и чујем како Питагорину теорему

неко на гитари свира.

Деминутив хоће да ме смањи -

да будем као мрвица хлеба,

а Свети Сава има намеру

да ме баци до неба.

Један разломак ми ногу вуче,

а деривација на мене

режи као куче.

Скочих из кревета -

баш на време.

Мама ме зове да обновим

падеже и теореме.

За три часа ће ми од задатака

глава пући

и просто не знам

да ли ћу се жива вратити кући.

Кад одрастем бићу...

Често кад останем сама

размишљам шта ћу бити

кад будем као дама.

Бићу, бићу - не знам ни сама.

Бићу продавачица циклама,

фризер, глумица.

Глумићу разне комаде,

комедије и драме.

Ма не, бићу писац

познат на све стране.

Писаћу песме, бајке, романе, приче

и све оно што писац пише.

Бићу позната свету целом

по свом занату лепом и веселом.

Дружићу се са децом,

старима и младима,

али бићу светски човек,

кажем вам ја.

И то моје маштање

траје сатима и сатима.

Све док се тата и мама

не појаве на вратима.

Иако је мом маштању дошао крај,

сутра маштам све из почетка

и тако од понедељка до петка,

и тако од понедељка до петка...

Пролеће

Јавио се цветић жут -

осветлио мени пут.

Јавио се цветић бео -

он је са пролећем долетео.

ја, носталгија, детињство

Previous post Next post
Up