White walls
Dragi LJ!
Kada napišem White walls nitko nezna na što se referiram... (btw imam slomljenu lijevu ruku, pa su ovo piskaranja moje desnice, zapravo sva sam u bolovima, jer cijeli dan sam u krevetu, nadrogirana i strah me koliko ću ovako ne mobilna ostati)
No da nitko ne zna što white walls znače. Isto kao kada večina ljudi misli da sam otvorena knjiga. No nisam. Neke je stvari teško skužiti da sam zapravo introvert, a ne ekstrovert. Da to postignem trebale su godine prakse. Konstantno pričanje ne mora nužno značiti komunikaciju, no ostaviš dojam onoga što zapravo nisi. Mene i dalje obljeva znoj kada idem i napadaj panike kada mi se netko obrati. ja sam cura za koju svi misle da joj je sanjiva dolina najdraži Tim Burton film, do je u starnosti Big Fish.
White walls su simboli za moje želje da budem normalna, i živim normalno kada u stvarnosti sam daleko od toga. Te zidove ću valjda čitav život željeti.
To su zidovi koje vidim kada se ponekad zbog odlaska u trgovinu ili povratka doma vide. To su stanovi koji imaju čiste zidove. Moj stan valjda 20 godina nije bio oličen. A da ne pričam o veličini.
Neki dan sam se pitala tko sam ja. Dali sam uistinu horder ili 19 kvadrata je jednostavno premalo za troje odraslih ljudi. ta moji radovi i knjige stanu u 7 kutija. To je život koji ne želim. želim otvoriti te knjige i čitati ih.
Kako sam plitko žensko.
No želim dom u kojem imam svoju sobu.
Koji ima velike prozore, da puno svijetla dolazi.
I terasu da mi stane bicikl, te svo moje bilje, i malo više, da mogu imati svoj vrt.
I da Hiro se može tamo po cijele dane izležavati.
Te da bude zdrav, da ne slini i nema rana i buha, već da bude bucmast i veseo kao što je nekoć bio.
...
Sada kada završavam raspravu s Lukom želim se samo ubiti... dere se na mene... a ja samo želim da mi ruka zaraste i da mogu raditi... da nemam strah da ću dobiti otkaz ili bilo što drugo...
da ne želim se bojati...
želim ostati na poslu i nešto postići...
probuditi se
smršaviti
napraviti nešto pametni i bolje
moći se rolati
plesati step
naučiti svirati saksafon
raditi na keramici
biti sretna
imati prijatelje
zvati ih na večere
baviti se ilustracijom i tipografijom
završiti master iz tipografije
otići u Japan na institut of design and tehnology...
no što dalje pišem to ja...
odustajem...
jedino što želim je ne bojati se...
i biti normalna...
biti odrasla...
ne biti 32godišnja djevojčica...