VAJT: Protivrečna tri stuba srpske spoljne politike
Dnevnik
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
Šef briselskog biroa „Nezavisnih diplomata“ i bivši rukovodilac za Evropu Međunarodne krizne grupe Nikolas Vajt u razgovoru za „Dnevnik“ kaže da su tri stuba međunarodne politike Srbije - očuvanje ustavnog poretka, evropske integracije i jačanje regionalne saradnje - u kontradikciji.
- Prvi i treći cilj su protivrečni, jer ako ste ozbiljni u vođenju dobrosusedske politike i jačanju regionalne saradnje, onda morate da razgovarate i s vladom u Prištini, a to je u suprotnosti s vođenjem politike da je Kosovo deo Srbije. Tako da bi moje pitanje srpskoj vladi bilo: koji je od tri stuba vaše politike baziran na iluziji? - izjavio je Vajt za naš list.
Srpski zvaničnici se često pozivaju na Kipar kao primer koji omogućava Srbiji da uđe u EU bez rešenog pitanja Kosova?
- Za Srbiju ne bi bilo dobro da insistira na „kiparskom pristupu“. Prvo, zato što nema Grčku koja bi uslovila ulazak drugih zemalja u EU ulaskom Srbije, kao što je Atina uradila za grčki deo Kipra. Drugi razlog je što svi u Evropskoj uniji neprestano ponavaljaju da neće uvesti u EU još jedan „kiparski problem“, odnosno Srbiju bez rešenog pitanja njenog odnosa prema Kosovu.
U diplomatskim krugovima se pominje i „irsko rešenje“, odnosno način kako su Irska i Velika Britanija razrešile pitanje Severne Irske. Budući da ste Irac, kako vidite tu soluciju?
- Irski primer je mnogo bolji jer se pokazao kao izvodljiv i funkcionalan, budući da su i Irska i Velika Britanija postale članice EU i u njoj su sve do danas. Po proglašenju nezavisnosti Irske, malo je poznata činjenica da je nešto manje od 24 sata i Severna Irska bila deo Irske, ali se Severna Irska praktično istog dana vratila u Veliku Britaniju. Ustav Irske je priznao ono što se dogodilo na terenu. U članu 2 Ustava napisano je da je nacionalna teritorija Irske celo ostrvo Irska, a u članu 3 se priznavalo da se Ustav Irske primenjuje samo na južni deo ostrva, odnosno da se ne primenjuje na šest grofovija u Severnoj Irskoj. Dablin se poneo ozbiljno i odgovorno jer nije hteo da prihvati odgovornost za deo teritorije na kojoj nije mogao da sprovodi svoje zakone. Dakle, postavljaju se dva pitanja: da li Srbija može da sprovodi svoje zakone na Kosovu, i da li je spremna da preuzme međunarodnu odgovornost za ono što se na Kosovu događa, što bi morala ako tvrdi da je to deo njene teritorije.
Da li vidite neke druge prepreke s kojima bi se Srbija mogla suočiti na putu evropskih integracija koje nisu vezane za Haški tribunal i Kosovo?
- To mogu biti unutrašnji problemi u EU vezani za Lisabonski sporazum. Ali, poslednji rezultati ispitivanja javnog mnjenja u Irskoj pokazuju da će Irci odobriti ratifikaciju tog akta. Ipak, treba biti oprezan do kraja. Ako Lisabonski sporazum u Irskoj ne prođe, bićemo u velikom problemu jer će pojedine zemlje, pre svega Francuska i Nemačka, u tom slučaju zaustaviti proces daljih integracija. Druga eventualna prepreka je (ne)uspešnost Srbije u sprovođenju reformi i jačanju svojih administrativnih kapaciteta.
Irska je primer koliko članstvo u EU donosni koristi. Koje naučene lekcije Irske mogu poslužiti Srbiji?
- Evropska orijentacija je bila ključna da preokrene beskorisnu irsku nacionalističku zadojenost u nešto vrlo pozitivno. Do sedamdesetih godina prošlog veka biti irski nacionalista u suštini je značilo biti protiv Engleza i mrzeti ih. Evropski okvir je promenio smisao gledanja na svet, i Irska nije više sebe gledala samo kroz odnos s Velikom Britanijom i Englezima nego s Evropom i drugim zemljama, kao što su Danska, Belgija, Španija. Shvatili smo da to što smo mala zemlja u kojoj se govori engleski i koja ima odlične veze sa Sjedinjenim Državama, nije naš hendikep već naša prednost. Drugim rečima, Srbija bi trebalo da, kao Irska, izađe iz priče stalnog sukoba sa susedima i da u evropskom okviru pronađe svoj koncept viđenja same sebe u evorpskoj orijentaciji koji neće dovoditi u pitanje srpsku kulturu i vrednosti, ali će biti mnogo prihvatljiviji za njene susede.
Šta bi konkretno Srbija mogla „prekopirati“?
- Reformu obrazovnog sistema koji bi bio prilagođen stvaranju kadrova neophodnih tržištu rada, vođenje vrlo povoljne poreske politike za sve koji žele da investiraju i da se bave biznisom, učvršćivanje nezavisnog i efikasnog pravosudnog sistema u kojem je svaki građanin i kapital zaštićen i stvaranje trojnog pakta između države, industrijalaca i sindikata u cilju poboljšanja standarda i kvaliteta života ljudi.
Željko Pantelić
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
Šef briselskog biroa „Nezavisnih diplomata“ i bivši rukovodilac za Evropu Međunarodne krizne grupe Nikolas Vajt u razgovoru za „Dnevnik“ kaže da su tri stuba međunarodne politike Srbije - očuvanje ustavnog poretka, evropske integracije i jačanje regionalne saradnje - u kontradikciji.
- Prvi i treći cilj su protivrečni, jer ako ste ozbiljni u vođenju dobrosusedske politike i jačanju regionalne saradnje, onda morate da razgovarate i s vladom u Prištini, a to je u suprotnosti s vođenjem politike da je Kosovo deo Srbije. Tako da bi moje pitanje srpskoj vladi bilo: koji je od tri stuba vaše politike baziran na iluziji? - izjavio je Vajt za naš list.
Srpski zvaničnici se često pozivaju na Kipar kao primer koji omogućava Srbiji da uđe u EU bez rešenog pitanja Kosova?
- Za Srbiju ne bi bilo dobro da insistira na „kiparskom pristupu“. Prvo, zato što nema Grčku koja bi uslovila ulazak drugih zemalja u EU ulaskom Srbije, kao što je Atina uradila za grčki deo Kipra. Drugi razlog je što svi u Evropskoj uniji neprestano ponavaljaju da neće uvesti u EU još jedan „kiparski problem“, odnosno Srbiju bez rešenog pitanja njenog odnosa prema Kosovu.
U diplomatskim krugovima se pominje i „irsko rešenje“, odnosno način kako su Irska i Velika Britanija razrešile pitanje Severne Irske. Budući da ste Irac, kako vidite tu soluciju?
- Irski primer je mnogo bolji jer se pokazao kao izvodljiv i funkcionalan, budući da su i Irska i Velika Britanija postale članice EU i u njoj su sve do danas. Po proglašenju nezavisnosti Irske, malo je poznata činjenica da je nešto manje od 24 sata i Severna Irska bila deo Irske, ali se Severna Irska praktično istog dana vratila u Veliku Britaniju. Ustav Irske je priznao ono što se dogodilo na terenu. U članu 2 Ustava napisano je da je nacionalna teritorija Irske celo ostrvo Irska, a u članu 3 se priznavalo da se Ustav Irske primenjuje samo na južni deo ostrva, odnosno da se ne primenjuje na šest grofovija u Severnoj Irskoj. Dablin se poneo ozbiljno i odgovorno jer nije hteo da prihvati odgovornost za deo teritorije na kojoj nije mogao da sprovodi svoje zakone. Dakle, postavljaju se dva pitanja: da li Srbija može da sprovodi svoje zakone na Kosovu, i da li je spremna da preuzme međunarodnu odgovornost za ono što se na Kosovu događa, što bi morala ako tvrdi da je to deo njene teritorije.
Da li vidite neke druge prepreke s kojima bi se Srbija mogla suočiti na putu evropskih integracija koje nisu vezane za Haški tribunal i Kosovo?
- To mogu biti unutrašnji problemi u EU vezani za Lisabonski sporazum. Ali, poslednji rezultati ispitivanja javnog mnjenja u Irskoj pokazuju da će Irci odobriti ratifikaciju tog akta. Ipak, treba biti oprezan do kraja. Ako Lisabonski sporazum u Irskoj ne prođe, bićemo u velikom problemu jer će pojedine zemlje, pre svega Francuska i Nemačka, u tom slučaju zaustaviti proces daljih integracija. Druga eventualna prepreka je (ne)uspešnost Srbije u sprovođenju reformi i jačanju svojih administrativnih kapaciteta.
Irska je primer koliko članstvo u EU donosni koristi. Koje naučene lekcije Irske mogu poslužiti Srbiji?
- Evropska orijentacija je bila ključna da preokrene beskorisnu irsku nacionalističku zadojenost u nešto vrlo pozitivno. Do sedamdesetih godina prošlog veka biti irski nacionalista u suštini je značilo biti protiv Engleza i mrzeti ih. Evropski okvir je promenio smisao gledanja na svet, i Irska nije više sebe gledala samo kroz odnos s Velikom Britanijom i Englezima nego s Evropom i drugim zemljama, kao što su Danska, Belgija, Španija. Shvatili smo da to što smo mala zemlja u kojoj se govori engleski i koja ima odlične veze sa Sjedinjenim Državama, nije naš hendikep već naša prednost. Drugim rečima, Srbija bi trebalo da, kao Irska, izađe iz priče stalnog sukoba sa susedima i da u evropskom okviru pronađe svoj koncept viđenja same sebe u evorpskoj orijentaciji koji neće dovoditi u pitanje srpsku kulturu i vrednosti, ali će biti mnogo prihvatljiviji za njene susede.
Šta bi konkretno Srbija mogla „prekopirati“?
- Reformu obrazovnog sistema koji bi bio prilagođen stvaranju kadrova neophodnih tržištu rada, vođenje vrlo povoljne poreske politike za sve koji žele da investiraju i da se bave biznisom, učvršćivanje nezavisnog i efikasnog pravosudnog sistema u kojem je svaki građanin i kapital zaštićen i stvaranje trojnog pakta između države, industrijalaca i sindikata u cilju poboljšanja standarda i kvaliteta života ljudi.
Željko Pantelić