Богојављење 2014. г. у Београду.
Бог се јави! Ове године Богојављење у Београду необично, без уобичајеног свакогодишњг смрзавања (скоро до бола) по коме се углавном памти овај велики празник. Ове године у нашем граду чак и Богојављенско купање неће бити неки нарочити подвиг. Мени се (као вечитом закералу) ово увек чинило као непримерена количина голотиње (илити блаже речено: обнажености) у свештеној (не)прилици, и маса оних који углавном не залазе у цркву, тако да под утиском спољних импресија никако нисам стизао до теолошких импликација и хришћанске симболике овог помпезног брћкања. Слика је прошлогодишња са Земунског кеја, јер на овогодишњу (а пригодну, тј. илустративну) на нету нисам још наишао, а и мрзи ме нешто да тражим ...
Сетим у ово време некако увек и радије нашег светитеља Саве који је последњу Литургију служио у Бугарском Трнову на навечерје Богојављења, на повратку из добровољног изгнанства (илити блаже речено: дужег одсуствовања); близу, а далеко од тврдовратог (на)рода свога, очигледно се том приликом (тј. приликом Великог водоосвећења) добро прехладио (добио температуру, грозницу, можда и упалу плућа или тако нешто), и не мало дана после тога (6 до 8), у недељни дан се преставио ... Видети о овоме у писанију патријарха Павла о дану празновања свт. Саве.