УЗРАСТИ ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА У СРБСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ РУКОПИСИМА.

Jan 18, 2014 18:39

Стари србски писци понекад у делима означавају доба живота својих личности (младенац, детишт и др.). античка традиција о „седам узраста човекових“ живо траје и у средњем веку. У два србска рукописа 15. века, на пример, налазимо један краћи спис о „седам узраста човекових“: 1) Пруска државна библиотека у Берлину (Б), и 2) Државна библиотека у Софији (С). Незнатно се разликују у називима доба, и одређивању њихове временске границе.

р. бр.
Узраст
(од - до):
Рукописи:

Берлински
Софијски

1.
0 - 4
-
младенац

2.
5 - 14
дете
детишт

3.
15 - 22
детишт
отрок

4.
23 - 44
јуноша

5.
45 - 56
муж
-

45 - 57
-
муж

6.
57 - 66
стар
-

58 - 68
-
стар

7.
67 - ?
матор
-

69 - ?
-
старац

Слово Јована Дамаскина о човеку било је познато у старом србском преводу. У овом слову се предвиђа, поред осталог, и који од четири елемента влада у ком добу живота: „У прво време влада крв до 14 година, у друго време влада жута жуч до 28 година, у трећем добу овладава црна жуч све до 50 година, а у четвртом времену влада флегма све до старости“.

Ђ. Сп. Радојичић, Творци и дела старе србске књижевности, Титоград, 1963, стр. 349-352. - М. Харисијадис, Писмо Јована Дамаскина о човеку у једном србском рукопису 17. века, 700 година медицине у Срба, Београд, издање САНУ, 1971, стр. 135-141.

Преузето из: Ђорђе Трифуновић, Азбучник србских средњовековних књижевних појмова, 2. допуњено издање, библиотека: Одреднице, Нолит, Београд 1990. [ALPHABETARIUM NOTIONUM IN FONTIBUS LITTERARUM SERBICARUM MEDII AEVI OCCURRENTIUM, COMPOSUIT: GEORGIUS TRIFUNOVIĆ, BELGRADI MCMXC] посвећено: [протојереју-ставрофору] проф. [др-у] Лазару Мирковићу.

Чланци, Србско-словенски језик, Стара србска књижевност, Књиге

Previous post Next post
Up