НОВЕМБАР 12 [ЈУЛИ 19]. ПРЕП. JЕВГЕНИЈА-JЕФРОСИНИЈА, БИВША ЦАРИЦА СРБСКА МИЛИЦА.
На нашем сајту обљављујемо приређен текст Допуњене службе и житија преп. Јевгенији-Јефросинији (бившој царици Србској Милици) (цсл. и срб.).
Из фуснота (па мало шире):
Служба:
Св. кнегиња (царица) Милица се упокојила 11. новембра 1405. г. као схи-монахиња (Ј)ефросинија [према томе свуда у тексту њено мало-схимничко име (Ј)евгенија замењено је велико-схимничким именом (Ј)ефросинија], но како је тога дана и велики празник св. вел. муч. краља Стефана Дечанскога, у СПЦ се уобичајило да се њен спомен спаја са споменом њеног сина, благоверног деспота Стевана Лазаревића - 19. јула. Св. мошти јој почивају у храму њене задужбине, манастира Љубостиње.
[Гледе имена манастира, изношена су разна мишљења: према једнима од кованице Љубве-стан, а према другима од Љубве-пустиња, наша маленкост сматра нешто друго: као што је у цсл. од благости - благостиња, од милости - милостиња и сл. овде би од љубости (нисам још домислио шта би то баш тачно значило: или: љуб(к)ост ? или: љуб(азн)ост или ...) била љубостиња. Додуше у служби је честа флоскула Љубостињска пустиња, за предео који и није баш пустињски, него у долини истоимене планинске речице ...]
Мишљења смо да би спомен преподобне ипак требало празновати одељено - тј. дан после 12. новембра, да се не би нарушавало свенародно празновање св. краља Стефана Дечанског, а у њеној задужбини ман. Љубостињи и 16. августа, на појутарје храмовног празника - Успења Пресв. Богородице, заједно са службом Храма, тј. Празника, када уместо овде даних богородич(а)на треба певати Празничне - Успењске.
Служба (чије ауторство нисмо утврдили) je састављена 1942. год. и у „Србљаку“ се налази на стр. 460-468, издање: Св. Архијер. Синод СПЦ, Београд 1986. год. Текст је од нас дигитализован, и додатно подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Службу смо допунили (посивљено у тексту) Малим вечерњем, још два тропара, неколико стихира, седал(е)ном и Икосом, као и новонаписаним (другим) Каноном, и благословенима.
1. додатак: Новонаписани канон:
У народном предању кнез Лазар и кнегиња Милица се називају царем и царицом, иако им историјска наука ове титуле оспорава. Св. владика Николај (Велимировић) у свом „Прологу“ чак тврди да је св. патријарх Јефрем крунисао Лазара за цара после смрти цара Уроша V Нејаког, стр. 456. Нама је било лакше да саставимо двојезични акростих за Канон са царица него са кнегиња.
1. редакција: завршена 21. августа 2015. г. 2. редакција: рађена 5. и 6. априла 2016. г. 3. редакција: завршена 19. јула 2018. г.
Други кондак састављен на цсл. и преведен на србски, и накнадно додат у Канон 25. јула 2018. г.
2. додатак: Благословени:
Написани паралелно на оба језика 20. јула 2018. године. Нисам неки љубитељ гркизације богослужења, ал' ми дошло да напишем, вероватно се неће понављати пречесто ... -:)
3. додатак: Тропар и кондак светим Лазаревићима:
Тропар састављен 28.06.2018. г. око 8 ч, пре Литургије, а кондак 28.06.2018. г. после 11 ч, и после Литургије. Дали смо их и као посебан фајл у неком од предходних постова, али их и овде дајемо због сродности материјала.
Текст житија преузет из „Житија светих“ за месец јули преп. Јустина (Поповића), стр. 475-487 (скроловати на ниже).
Одавно ово кувам, и никако ми се неда да довршим; хвала Богу ево некако успех. Могла се од свега овог саставити и друга (мала) служба, али смо се у овом случају одлучили за допуну постојеће.
Акатист на савременом србском језику написао је Мирко И. Нанић 2013. године.
Повезан чланак: Слободан Милеуснић: ПРЕПОДОБНА ЈЕФРОСИНИJА - ЈЕВГЕНИJА, СРПСКА ЦАРИЦА МИЛИЦА.
Update 27. јули 2018; 16,40 ч: текст службе на српском у "Минејима на српском", стр. 203-213.