Два попа и џогерка, или тако некако ...
Click to viewБлизу места где сам у недељу видео оно куче које се раскомотило у фотељи (готово граница Београдске и Сремске епархије), јуче поподне видех нешто готово хиперреално, као из Алмодоварових филмова, а помало ме подсети и на оца Пају, Белог Бору и његову младу (славни југословенски глумци Мија Алексић и Беким Фехмиу и нека Циганчица) из "Скупљача перја" ...
Пењући се уз благу узбрдицу, на даљини од око 50-так метара, испред себе спазих две поповске мантије, које ми по дефолту привукоше пажњу. Старији поп (чини ми се не више од 60-так година) иде позади, а испред њега на неколико корака млађи (као да је тек или недавно завршио богословију, значи 20-так година одприлике), који у левој руци држи торбу (налик оној коју носе лекари кад иду по кућама), а десном руком држи за руку младу жену обучену као за џогинг - у хеланке и мајицу на бретеле - све црне боје ...
Док сам идући за њима на одстојању премишљао какво је ово чудо, старији свештеник (може бити отац овом млађем) се благо окренуо са блаженим изразом лица који као да говори: Зар нису слатки? а млади пар је имао онај приглупи израз лица који имају заљубљени ... Да је било у питању двоје младих које се држи за руке и зателебљено гледа, вероватно ми ово и не би привукло нарочиту пажњу, али ове поповске мантије учинише призор хиперинтересантним, и покренуше у мени опет питања која ме "помало" гребуцкају низ година: 1) Каква и из каквих породица деца сада уписују поповске школе, а каква тек из њих излазе? 2) Каква чуда могу да направе "модерне" снајке кад дођу у кућу родитеља свога мужа? 3) Како се све креће ка Оном што није Бог, па и Црква - то јест оно што се пред нама појављује називајући се тим именом ...
Стадоше на семафору, а ја продужих даље путељком ... премишљајући где су били и шта су радили, може бити да су опојали неког на оближњем Бежанијском гробљу. Но, да су сели у лимузину, као и већина попова, ја их и не бих видео, и не бих сад претурао кроз главу разна досадна питања.
Слика нема, нисам био у позицији, а није ни било згодно ...