У србском теолошком поднебесју већ су се појавиле две књиге против учења д-ра Игњатија (Мидића) еп. Браничевског:
- (бившег) еп. Рашко-призренског д-ра Артемија (Радосављевића).
- архимандрита д-ра Никодима (Богосављевића). - на сајту аутора само предговор.
После (или тачније: поред) помало утихнулог сајбер рата (који још увек тиња) у СПЦ имамо и докторски рат (који је може бити заправо и праузрок). Но, само да подсетимо да овај Дробивоје (може бити пренепримерена и преслободна ми алузија на мирско име дотичног) и попапучени опанак (који ужива високо покровитељство никог другог до архисмутљивца м. Јоаниса Зизјуласа) може бити још већу смутњу изазива својом наопаком литургијском праксом, док се Сабор архијереја СПЦ и надчињени му Синод уместо чувањем вере (ни под разно) бави отимањем епархија и мировинама (под један). За тзв. имплементацију потписаних одлука Критског саветовања нико изгледа (за сада) и нема озбиљне намере, као да је тамо био неко други а не баш они ...
А ко ће све ово да прочита, е баш ме занима ... вероватно не они којима је намењено и адресовано (поред лаоса = народа Божијег, илити тзв. широког аудиторијума, заправо колега им доктора и и оних који би то да буду). Ево одма' пријављујем да сам (за сада) читао само на прескок и то велики, и да ћу том истом високопрескоковитом методом прочитати још вероватно понешто (будући да ћу тешко да узимаднем толико времена за читање до миле воље); додуше, наслушао сам се ја наживо негде још 90-тих Игњатијевих дробилица (= Дробивојевих бесмислица) и одма' су ми забаздиле, тако да (мање-више) и не треба да ми их часни владика Артемије и часни отац Никодим препричавају и прежвакују, но неку прецизну докторску дијагнозу не би ипак било згорег да (ис)поставе. Но, како год, труд аутора треба поштовати, јер они чине оно што је до њих (што им и дужност налаже): трубе ... само бојим се глувима.