May 11, 2010 13:10
Bajke postoje samo u bajkama.Istina je kudikamo neprivlacnija. Istina je uvek neprivlacna. Zato svi lazu.Sami sebe,ponajvise. A samo bih lezala na jos uvek hladnom prolecnem asflatu i gledala u 7 blistavih zvezda Velikog Medveda. Eto, i one su svaka sama za sebe. Mahala bih im.
Nebo je u prolece tako bistro, uvek to zaboravim. Procice i ovo prolece, i dozvolice mi mir, samo malo mira, cvrkutanje ptica i toplinu suncevih zraka. Donece mi mir radi buducih nemira.
Ima u meni prostranstvo koje ti ne dam. Ni sama ga jos uvek ne znam do kraja, ali polako ronim u radost pronalazka same sebe. Na pucini, tamo gde se nebo i moj svet ponekad slabasno dotaknu, disem sto dublje jer zelim sto vise. Bez tebe sam srecnija iako je bez tebe (p)razno. Bez tebe, moj zivot je cekaonica u bolnici sa neonskim svetlima i linoleumom na podu...
Gasim neonke. Zudim za uvijenim svecnacima od kovanog gvozdja. Gasim neonke. Gasim tebe. Ne razumes moju ljubav prema filigranskom radu, niti ces ikada.
Boli me. Toliko,da bih najradije iscupala ovaj osecaj iz grudi i udahnula telom bez pluca svez nocni vazduh. Cini mi se,prozivela bih citav zivot samo od tog jednog uzdaha.
Ali procice i ovo prolece,kao i dvadeset drugih. I eto, kada prodje, nece vise imati nikakvog znacaja sto sada volim te.