Dobar dan!

Mar 22, 2005 11:36

Aviam, fins ara no havia tingut aquesta curiositat, però fa uns dies que volia escriure en croat. Perquè és la meva llengua materna, i acostumen a dir que és en aquesta amb la que t'expresses millor. No, no és així... El croat l'estic perdent jo ara... aquest relat n'és una prova, no té ni punt de comparació amb els que escric en català, i m'ha costat molt trobar les paraules. I em fot.

Bila je mracna soba, pa sto? Toga je nije strah. Ne nju. Ne tada. Bila je sama, a uopce joj nije bilo vazno. Nju ne brine biti sama u tako velikoj kuci, jer ona, ona uvijek zivi u irrealnom svijetu koja sama izmisli, jer ona sanja svaki sat... Jer u takvom njenom svijetu ne postoji strah.
Ali onda je cula zvono vrata, i jako se zacudila da tako kasno netko kuca, pa svi su njeni prijatelji bili na odmoru. Sisla je i otvorila kucu, a onda su joj se koljena pocela tresti, srce lupati i samo je nesto lagano promucala. Da, bilo ju je strah... Ali ne onaj strah kao kad si djete. Ne, nije je onako bilo strah. Ispred nje je stajao ON. A ona prvi put u zivotu nije znala sto reci... To nece biti problem
...ali ona to jos ne zna.
Previous post Next post
Up