Омаж о једном Нишлији...

Jun 10, 2007 21:56

Добитник је дипломе међународне организације за дечију књижевност „Ханс Кристијан Андрсен“...

Са врха Београђанке се сваког јутра у 7.15 Београђанима дистрибуирала дневна доза Душка Радовића, уз звуке мелодије „У рану зору, кад сване дан“...:




„Кошава дува, неки другови се клате“.

„Крај је месеца, недеља солидарности“.

„Сада је вероватно лепо тамо где је било ружно док смо ми били“.

„Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео“.

„Дајте ми добро дете па да видите какав сам ја отац“.

„Ми умемо или да желимо срећу или да је се сећамо“.

„Страшно је кад имате да испричате нешто важно, а немате коме. А још је страшније кад имате коме, а немате шта“.

„Поклони су ретки и јефтини. Све остало је подмићивање“.

„Планине су за врлине, а море за грех“.

„Ми чинимо све да не урадимо ништа“.

„Ко се пробудио у Београду, за данас је доста постигао у животу“.

„Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане“.

„Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас“.

„Човек се учи док је жив. Највише би могао научити од смрти, али је тада обично касно“.

„Жали нам се један пријатељ - Ја сам луд што сам глуп, па увек испаднем блесав“.

„Ви вредите само онолико колико сте другима потребни“...

Србија, књижевност, Ниш

Previous post Next post
Up