ПЕТАК СВЕТЛЕ СЕДМИЦЕ - ЧУДОТВОРНА ИКОНА ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ ЗВАНА ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК.
На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст: Службе, два акатиста, молитава, последовања Малог водоосвећења (са Литијом), "Чиста Дјево" свт. Нектарија Егинског, и новонаписаног канона чудотворној икони Пресв. Богородице званој "Живоносни источник" (цсл).
Из фуснота (па мало проширено):
Текст службе приређен (углавном) према тексту из издања: ТріHдь цвэтнaz, Издательский отдел Московской Патриархии, Москва 1992. године, лист 23 - 31 обр. Празник је првобитно посвећен обновљењу храма Живоносног источника Пресв. Богородице (близу тзв. Златних врата, изван зидина Цариграда), а накнадно и чудотворној икони истог имена. Додати тропари пронађени на интернету, као и "недостајући" делови до комплетне бденијске службе, или стављене напомене - за случај да се служба служи у неки други дан (ван Светле седмице) према локалном обичају, састављено ново величаније и изабрани тематски стихови за Изабрани псалм ... Накнадно додата још два тропара из "Часослова" у издању: Св. Синод на Българската Православна Църква, гр. София 1996. (стр. 269)., које нам је послао поштовани брат Методија П. (из Прилепа, Македонија), такође смо допунили почетак јутрења (за период ван Светле седмице).
Текст 1. акатиста приређен према више интернет издања (без наведеног изворника), пренешен из тзв. гражданског у цсл шрифт и подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквенословенског језика) и другој редакцији. Аутор Акатиста се није држао правила да сваки Икос има исти број хајретизама, тако да само 1. Икос има прописани број хајретизама 12+1 (рефрен); а 2, 3 и 6 имају 6+1 (рефрен); 4, 5, 8, 10, 11 и 12 имају 8+1 (рефрен); 7 и 9 имају 10+1 (рефрен).
Текст 2. акатиста приређен превасходно према штампаном издању: „Акафист Пресвятой Богородице в честь иконы ея Живоносный Источник“, Свято-Иверский женский монастырь, Ростов-на-Дону ?, и више интернет издања (без наведеног штампаног изворника), пренешен из тзв. гражданског у цсл шрифт и подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквенословенског језика) и другој редакцији. У 5, 8, 9 и 11. Икосу смо дописали по један хајретизам како би сваки Икос имао исти број хајретизама 6+1 (рефрен); овде се заправо ради о скраћеном (или кратком) Акатисту, јер пун број хајретизама би трбало да буде 12+1 (рефрен).
Прилог 1: Молитве дате према издању: Моли6твы гDу бGу, прес™ёй бцdэ, с™ы6мъ ўг0дникwмъ б9іимъ, чтHмыz на молeбнэхъ и3 и3нhхъ послёдованіихъ. ¤ац§г. Репринтное издание. Печатается по изданию „Молитвы читаемые на молебнах“, Синодальная типография, Петроград, 1915. Делови молитава у којима се моли за цара, царски дом, правитељствујући синод и сл. делимично измењени према уобичајеној савременој србској богослужбеној пракси. Од предложене укупно 4 (3+1) молитве оригинална је само 4-та (условно говорећи); а све остале су преузете из разних других последовањā, што се може видети у фуснотама уз сваку од ових молитава.
Прилог 2: Последовања Малог водоосвећења (са Литијом) приређено према издању (уз местимична прилагођавања савременој србској богослужбеној пракси) Издаваштва Московске Патријаршије РПЦ, Москва 2014. г. Дано чинопоследовање је (опциона) варијанта вршења Малог водоосвећења у петак Светле седмице, која одражава општераспрострањену традицију (праксу) комбиновања (заједничког служења) уобичајеног Чина [малог] водоосвећења са Крстним ходом (тј. Литијом), који се врши после Литургије у току Светле седмице (штампа се по: „Богослужбеные указания на 2014. год.“ Москва 2013. г. стр. 896-910). Дакле, у питању је уобичајено последовање Малог водоосвећења, уз нешто специфичности богослужења у Попасхалном периоду.
Прилог 3: Текст код нас популарне песме свт. Нектарија Егинског "Чиста Дјево (Агни партхене)" приређен према тзв. Валаамском тексту превода на цсл. Понешто се разликује од српских превода који се увелико певају код нас по црквама. Може се певати уместо Причаст(е)на.
Прилог 4: Текст новосастављеног Канона "Живоносном источнику" састављен током Великог поста 2015. године, а 13. априла (на Светли понедељак) завршено поновно прегледавање и минимално редиговање. Нисмо баш успели да нахватамо савршену инспирацију, па нешто и нисмо одушевљени овим нашим творенијем; но по поновном прегледавању, ипак нам се чини да није сасвим за одбацити ... Вероватно ће бити дотеривано и редиговано.
Напомена [7. мај 2021. г.]: Новонаписани канон "Живоносном источнику" је 2019. г. незнатно прерађен због украјања акростиха и превода на србски језик, и као такав додат у Службу преп. старцу Никанору Хиландарцу, стр. 19-50.
Повезан пост: ЈУЛИ 28 [ФЕБРУАР 19]. ПРЕП. АРХИМАНДРИТ НИКАНОР (САВИЋ), СТАРАЦ И ПРОИГУМАН ХИЛАНДАРСКИ.
ИСТОРИЈАТ ПРАЗНИКА ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК.
Οι Χαιρετιστήριοι Οίκοι εις την Ζωοδόχον Πηγήν της Υπερευλογημένης Δεσποινής Ημών Θεοτόκου και Αειπαρθένου Μαρίας.
На "Осанни": сказаніе; служба; ακολουθία; проповѣди.
Update 29.апр. 2022. г.: Акафист Пресвятой Богородице в честь иконы Ее «Живоносный Источник» ("Новоодредактирована" верзија Моспат-ове богослужбене комисије. Шта се овде радило (осим што се крпило) и шта се "постигло" за подробну је анализу, али - хвала Богу - нит' имам времена нит' ми се 'оће, само помислим да можда и није тако лоше што СПЦ нема тако "размахану" комисију.).
Повезан пост: В Светлый Пяток ( код пријатеља Уставщика).
Од брата Методије П. смо такође сазнали још неке интересантне податке везане за празновање Источног петка у Македонији:
Источни Петак се у Македонији назива још и Балаклија, Градски Велигден (Градски Васкрс) и Голем Петок (Петак пре Васкрса се зове Велики Петак, а овај Голем).
Балаклија - од балик, на турском: риба. Постоје две тумачења о овом називу. Прво и реалније: да су Турци тако назвали чудотворни извор Пресв. Богородице, јер је у њему било пуно (златних) риба. Друго тумачење: се темељи на легенди о паду Константин-града. Наиме, неки калуђер из ман. Живоносни Источник, је пржио рибе када су дошли код њега и рекли му да је пао Константинопољ. Тада је калуђер рекао: „Пао је Царски град, као што може ова риба да скочи у извор и опет да заплива!“ Риба коју је пржио скочила је из тигања и запливала у води, али како је била пржена само са једне стране, остала је са једне стране „златна“ а са друге као пржена. Затим су се такве рибе намножиле у чудотворном источнику.
Градски Велигден - се зове јер су скоро сви градови у Македонији имали славу на овај дан. И сељани из околних села су долазили на панађуре (вашаре) у градове, и у госте код својих градских рођака. Млади пак после службе Божије, најчешће у оближњим манастирима (Прилеп - манастир свети Архангели, Битољ - Јени маале, Велес - ман. св. Димитрија, Скопље - ман. св. Јована Крститеља, Охрид - Света Богородица Каменско, Тетово - црква Пресвете Богородице, Горња Чаршија итд.) где имају чудотворни балаклијски извори, су одлазили на тзв. уранак. Дан за уранак у Македонији је био Источни Петак до доласка комуниста на власт, а од тада 1. мај - тзв. Празник рада.