"Сећање на мученике пострадале у аустроугарским логорима"
Чланак се зове "Сећање на мученике пострадале у аустроугарским логорима" и може се пронаћи на тзв. званичној презентацији СПЦ, ако то уопште икога више занима. Оно што занима и забрињава је да су у истом реду: 2 православна свештеника и један владика, некава протестантска "свештеница" и некакав вероватно "католички редовник" испред исподпојасног сточића са принадлежностима, а током помена "српским мученицима пострадалим у аустроугарским логорима".
Могу да прогутам (мада "мало" тешко) приче о гостопримству и коректним добросусједским односима са неправославнима (укључујући и њихову јерархију) посебно у тзв. дијаспори, и да "застареле" каноне кад-што треба натегнути тзв. икономијом до пред само пуцање ... ал' не могу да схватим да не може да им се лепо каже да им није место уз православне свештенике у орнату током било ког богослужења; него да кафицу, ракијицу и чашу воде (и ако има још чега) могу да испију у парохијском дому ма ко-год да су. Око самољавања и саслуживања се још нисмо договорили ... а и НЕЋЕМО ако Бог да.
Неки дан дотични владика даде некакав евро-интегративни интервју за РТС насловљен као "Потрага за заустављеним временом", у коме сам се сит намучио да пронађем нешто душеполезно, ал' не успех.
С правом се на једној мејл-листи "србског искуства и стила" (како сами себе називају) питају "Куда плови овај брод?".