Коментар скоро од одма' ...novisrbljakAugust 25 2023, 06:07:44 UTC
Мислим да је ово једини чланак на ову тему у периодици СПЦ, па га зато овде и дајем а не што ми је аутор мио и драг или његово паментовање ...
Интересантно је да наши новотарци, према своме волунтаризму (читај: самовољи, ћеифу) неке западне (римо-католичке) елементе беззазорно форсирају и 'ладно умећу (илити лепше речено: инкорпорирају) у литургију (нпр. гласно читање тзв. тајних молитава или Канона евхаристије, формулу приликом причешћа верних скраћују у: Тело и крв Христова), а на ово звонце су се наврзли и нешто им много смиће ... Додуше, кад они читају све на глас, могло би се рећи да и није баш неопходно.
Опет, пошто и нисам баш од јуче, рекао бих (без имало спадања) да је то један од многобројних литургијско-археолошких трипова (мож' да бидне а и не мора, данас 'вако сутра 'нако, како ми наиђе, а ви има да ме слушате да вам не бих побацао служебнике и крстио вас незнавенима) њиховог идеолога поч. еп. Атанасија Јефтића, који је он наметао својим "ауторитетом" (силеџијством) и "(пре)ученом" надменошћу а они ресавско-папагајски прихватали (без употребе сувишног им мозга) е да би му се умилели ...
Опет, мени то "католичко" звонце у "пресудном моменту" Литургије уопште не смета, као што није сметало ни преп. ави Јустину Поповићу.
П.С.
Кад већ поменух поч. Тасу (који је за мене неисцрпна инспирација, додуше не баш она најблагочестивија), да поменем и епизоду која му се десила у Русији, во времја оно (чини ми се почетком 2000-тих), а овде се препричавала, можда и од њега самог. Наиме, служио је у Сретењском манастиру, и јеромонаху (не сећам се да л'то беше о. Игнатије Шестаков или можда садашњи митрополит Тихон Шевкунов) који је излазио на заамвону молитву је рекао да је чита окрент према народу, а овај му је 'ладно (у исто време и смирено) одговорио: У меня несть благословения ... и прочитао је на не мало запрепашћење Тасино (који је навикао да га српски попови безпоговорно слушају) са оријентацијом према олтару како се то иначе и ради.
Интересантно је да наши новотарци, према своме волунтаризму (читај: самовољи, ћеифу) неке западне (римо-католичке) елементе беззазорно форсирају и 'ладно умећу (илити лепше речено: инкорпорирају) у литургију (нпр. гласно читање тзв. тајних молитава или Канона евхаристије, формулу приликом причешћа верних скраћују у: Тело и крв Христова), а на ово звонце су се наврзли и нешто им много смиће ... Додуше, кад они читају све на глас, могло би се рећи да и није баш неопходно.
Опет, пошто и нисам баш од јуче, рекао бих (без имало спадања) да је то један од многобројних литургијско-археолошких трипова (мож' да бидне а и не мора, данас 'вако сутра 'нако, како ми наиђе, а ви има да ме слушате да вам не бих побацао служебнике и крстио вас незнавенима) њиховог идеолога поч. еп. Атанасија Јефтића, који је он наметао својим "ауторитетом" (силеџијством) и "(пре)ученом" надменошћу а они ресавско-папагајски прихватали (без употребе сувишног им мозга) е да би му се умилели ...
Опет, мени то "католичко" звонце у "пресудном моменту" Литургије уопште не смета, као што није сметало ни преп. ави Јустину Поповићу.
П.С.
Кад већ поменух поч. Тасу (који је за мене неисцрпна инспирација, додуше не баш она најблагочестивија), да поменем и епизоду која му се десила у Русији, во времја оно (чини ми се почетком 2000-тих), а овде се препричавала, можда и од њега самог. Наиме, служио је у Сретењском манастиру, и јеромонаху (не сећам се да л'то беше о. Игнатије Шестаков или можда садашњи митрополит Тихон Шевкунов) који је излазио на заамвону молитву је рекао да је чита окрент према народу, а овај му је 'ладно (у исто време и смирено) одговорио: У меня несть благословения ... и прочитао је на не мало запрепашћење Тасино (који је навикао да га српски попови безпоговорно слушају) са оријентацијом према олтару како се то иначе и ради.
Reply
Leave a comment