Карловачки минеј - Молитвено правило светих исповедника и мученика горњокарловачких.

[novisrbljak]

У издању издавачке установе Епархије горњокарловачке ,,Мартириа“, недавно је изашло из штампе дело ,,Карловачки минеј - Молитвено правило светих исповедника и мученика горњокарловачких“. По садржају и намени богослужбена књига, која представља зборник служби локалним светима Епархије горњокарловачке, исповедницима и мученицима који су засијали Цркви у овом подручју. Службе су дате по календарском редоследу, разликују по својој структури, а на броју их је пет: три на српском и црквенословенском језику, а две на српском језику.

1. Прва међу њима и најобимнија (заправо сједињује две службе), писана за 27. јануар (9. фебруар), јесте бденијска служба светом Данилу Исповеднику епископу карловачком (+1771), и другима са њиме: гомирском преподобноисповеднику Симеону (крај 17. века) и жумберачким свештеноисповедницима Марку, Теодору и Јанку (+1751). Ђакон Будимир Кокотовић је саставио првобитну службу светом Данилу на српском језику, коју је Зоран А. Станчевић допунио стихирама и каноном горњекарловачким исповедницима, а текст комплетне службе прерадио (првенствено због прављења двојезичног акростиха у канону) и превео на црквенословенски језик.
2. У дан након спомена светог Данила, 28. јануара (10. фебруара), одређено је да се посебно прославља спомен преподобноисповедника Симеона, игумана гомирског, и других с њиме прогнаних монаха манастира Гомирја, Марче и Лепавине с краја 17. века. Полијелејну службу овим светима на српском језику је саставио Лазар Љубић, а на црквенословенски језик превео Зоран А. Станчевић.
3. На трећем месту је редовна, без празничних елемената, служба светом мученику Теодору који је 1788. године пострадао од Турака у близини манастира Моштанице (Епархија бањалучка), а света рука му се чувала у манастиру Комоговини (Епархија горњокарловачка) до последњих ратних дешавања. Овај мученик се, одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве из 1966. године прославља у прву суботу поста - Теодорову суботу. Службу је на црквенословенском и српском језику саставио Зоран А. Станчевић.
4. Лазар Љубић је написао на српском језику славословну службу светој деци мученицима јастребарским и сисачким (пострадалој у истоименим дечјим логорима у тзв. НДХ 1942. г.) за 30. јун (13. јул).
5. На последњем месту, за 4 (17). јул, дата је полијелејна служба свештеномученику Сави, епископу горњокарловачком (+1941) и са њиме бројним свештеномученицима горњокарловачким, пострадалим од усташа током Другог светског рата. Овај састав, настао 2010. године, дело је садашњег игумана манастира Тумана Димитрија Плећевића. У његовом додатку поред превода на црквенословенски језик тропара и кондака из ове службе, дати су и други тропар и кондак свештеномученику Сави.

Овај химнографски зборник је настао на основу Зоранове идеје изложене у разговору са преосвећеним г. Герасимом маја прошле године, у намери да обједини службе светима горњокарловачке Епархије (које су дело четворице савремених аутора), и представља прво остварење овакве врсте код нас. Надамо се, не и последње.

Л. Љ. и Зор. А. Ст.