КАНОНСКА ЈУРИСДИКЦИЈА СПЦ У ДАНАШЊОЈ МАЂАРСКОЈ (1)
КАНОНСКА ЈУРИСДИКЦИЈА СПЦ У ДАНАШЊОЈ МАЂАРСКОЈ (1).
Википедија: еп. д-р Георгије (Летић).
Повезан текстови:
Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске патријаршије.
Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија.
Еп. Сава (Вуковић) - Покушај стварања Мађарске православне цркве у току II светског рата.
Овај други текст сам поодавно (28. дец. 2008. г. ), још пре отварања ЖЖ-а, поставио на сајту, између осталог говори о томе да нам са "љубљеним" Русима односи и нису увек били баш идилични, и да су нам и они "мало" бркали по јурисдикцији у Мађарској, и тамо углавном од мађаризованих Срба "направили" шачицу православних "Мађара" (и сада) под њиховом јурисдикцијом.
О Босфорџијама и о њиховом пренапрегнутом инсистирању на преживљеном тзв. варварском канону, којим све више постају искомлексирана маћеха посебно словенским народима, а све мање љубљена и поштована мајка Црква, "помало" је и сувишно говорити. Само, кад би инсистирали на православности колико инсистирају на: мењању вековне православне еклисиологије као на Критском саветовању, првенству и туђој пастви и духовној територији (области) био би то скоро васкрс "трончића на Босфору", и можда би га неко "мало" и поштовао упркос томе што поодавно није центар православног света, и нема никаквог основа да нас смара својим "духовним империјализмом (или: хегемонизмом)".
Ми смо Срби, хвала Богу, поодавно имали цара (и сместили га у народне песме), па смо некако у протеклим вековима успели да се излечимо или залечимо од империјалних комплекаса; за разлику од Грка (који једнако сневају о свом Константинопољу) и милих нам Руса (који су Москву прогласили за трећи Рим, а свог "долазећег" цара за некаквог готово М'шају).