У време овог злехудог коронованија када поглавари неких православних цркава напрасно постају отшелници, неки овако ... неки онако ... надајући се да ће ова пошаст већ једном проћи и да ће они претећи (а да ће срамоту преплашених пастира к'о и све покрити заборав, па ће опет да нам проповедају љубав која их ништа не кошта и обавезну послушност њима), митрополит УПЦ (МП) Онуфрије 14. августа о. г. (на Макавеје) онако баш међу својим народом, што би се код нас рекло: свој међу својима ... на лицу се не види ни трунка помисли да би некако да (им) утекне (смешна да не кажем траги-комична "атлетска" дисциплина доброг дела српских владика, попут вожења слалома с препрекама на поледици). Осмех и ведрина на лицу који као да нису одавде, не научено глуматање оних који су на силу љубазни, и углавном пред камерама.
Има и наш нови патријарх г. Порфирије неколико лепих епизода, нпр. оно пешачење на посао преко моста, васкршњи ручак са бескућницима и недавно свирање (или пробање да свира) у шаргију (мали саз, музички инструмент босанских муслимана, у који и Срби радо свирају). Сад да ли је све то спонтано или му неко ради маркетинг, као човеку искусном у медијском наступу (да не кажем самоприказивању) видећемо ... за сад не бих ни да хвалим ни да кудим ... свакако показује једну завидну динамику коју нпр. његов претходник није имао, да л' је питање година или темперамента није толико ни битно.
Update 5. септ. 2021. г.: А овде је испао и делија (јунак), тј. за разлику од своја два претходника добро се сналази у ситуацијама које намештају покварени балкански политичари ...
Похвала за јунаштво (бесстрашие и решимость) му је стигла директно од колеге Ћирила Отшелника.
Click to view