In memoriam: Предраг Живковић - Тозовац (1936 + 2021)
Click to viewМислили смо неће још ... иако смо се прибојавали, кад га је закачила ова "фамозна" корона. Без имало претеривања: најбољи, најкомплетнији - певач и композитор праве народне музике, лаф ...
Почивај у миру Тозо, за песме не брини, док је кафана и весеља, заљубљених и одљубљених ... без њих се неће моћи, а тада ће те се свако сетити ... Вечная память.
Просто не знам коју бих песму овде поставио, зато дајем линк за све песме, и линк за емисују "Тозовац за сва времена" (1. део и 2. део).
[У 1. делу око 24,48 мин. минута Тоза каже да га је музички описменио, тј. научио нотама професор Рус Александар Браиловски, који је у Краљеву радио са дувачким оркестром. Не помиње године, али предпостављам да је то било у његовом детињству или раној младости - дечаштву. Нажалост Гугл ми није био од помоћи.]
Update: ипак сам се "некако" одлучио за овај мајсторски дует са Цунетом.
Update 7. апр. 2021. г.: свидело ми се оно што је синоћ у емисији ТВ Курира његов кум Рале Рађеновић изјавио: Тоза је био Аристотел међу певачима; и док је други бесмртник српске народне песме Тома Здравковић у својим песмама оплакивао изгубљене љубави, Тозовац је својим песмама славио љубав, чак и у оним шаљивим и (помало) ласцивним, чије текстове нико није умео тако мајсторски да срочи као Тоза, да сви одма' схвате о чему се ради, а да никако не испадне јефтин или вулгаран.
Повезан пост: In memoriam: Предраг Гојковић - Цуне (1932 + 2017).