Теолошки либерализам ... слобода од чисте памети
Како данас и нисам нарочито радно расположен, више базам по нету (неки то зову сурфовањем, али на ову хладноћу не бих с даском скакао у воду) него што радим, па налетех на две бисер изјаве (ко зна од када) једног проф. д-ра теолошких наука недавно избаченог са београдског Богословског факултета у пакету са братом му по трућању еп. Максимом (Васиљевићем).
Чини ми се да је проблем у наопаком схватању слободе, јер кад ти брате не постиш нико те не тера да постиш; али ти си такав, да кад ти не постиш, хоћеш да (некаквом саборском и васионском одлуком која ће бити усвојена на твој паметни предлог и браће ти мудријаша) натераш оне који посте да не посте ... Толико о онима чије се високо и скупо школовање свело на бајање о слободи и љубави, евхаристији и честом причешћивању, а уствари би да нас поробе "својим неприкосновеним" схватањима, која су толико слободарска колико се без силе намећу обичном верном народу и колико се радо прихватају од њега.
Аферим владики Бачком што је коначно решио мало да почисти смеће по двор(ишт)у ... Наравно, могло би се ту "мало" закерати с питањцима о мотивацији, и питањцима ко их уопште такве и доведе на факултет, и с питањцима зашто се још понеком (кад се ретка прилика вргла више неба) није захвалило на "преданој служби цркви" а могло се ... Но за то сад нешто немам времена, а ни воље.
Око наслова сам се по обичају двоумио (заправо вишеумио), па није баш најсигурније да је овај најбољи од свега што ми је па(да)ло напамет ...
Надам се да ћу на овом ЖЖ-у ускоро објавити и нешто душекорисније од овог слободарског разлабања.