Миркова хоботницаnovisrbljakApril 20 2019, 17:51:38 UTC
За разлику од прошлог чланка уваженог г. Пена, овај пут нећу готово ништа коментарисати, осим да он хоће научном аргументацијом илити убеђивањем да реши нешто што је код нас уствари политика, а политика мари за науку само ако може да јој иде у прилог, у противном тешко науци. Тако да ово писаније готово искључиво има вредност личног сведочења једног од ретких Срба докториралих код Грка, коме Зизјулас није (сасвим) попио мозак.
Једини је проблем што се ово ради у старим "добрим" удбашким манирима и по задатку и на миг његовог портпаролства г. Карануши-Буловића, и што је овде (досад углавном) часни прота Милош Весин (зло)употребљен као подизвођач прекоокеанских радова.
Што се тиче дигнитета и (већ озбиљно нарушене) православности Београдске патријаршије, случај Тасиног чеда Максе би требало свакако да буде педагошки (наказатељно, добрим вучењем за уши) решен, па барем пемзијом, не би био први. Али, прибојавам се да све ово није због одбране Православног учења о стварању човека, него због тешко нарушене сујете једног од двојице све и свја у СПЦ, и његовог демонстрирања (осећаја угрожене) моћи јер се нашао један непослушни клипан да му одбруси, који ће се ипак већ некако извући, у најгорој варијанти (по СПЦ, а не по њега самог) пребећи са све епархијом му под омофор Барта Истамбулског, који је постао маћеха православних, а мајка свих расколника и пребега.
За разлику од прошлог чланка уваженог г. Пена, овај пут нећу готово ништа коментарисати, осим да он хоће научном аргументацијом илити убеђивањем да реши нешто што је код нас уствари политика, а политика мари за науку само ако може да јој иде у прилог, у противном тешко науци. Тако да ово писаније готово искључиво има вредност личног сведочења једног од ретких Срба докториралих код Грка, коме Зизјулас није (сасвим) попио мозак.
Нешто "мало" ћу (про)коментарисати у вези са тим (једино) на "Борби за веру" објављен (и ту и тамо одатле занемарљиво репостован) Текст петиције свештенства СПЦ у Америци против самопроглашеног потомка мајмуна Максима Васиљевића.
Једини је проблем што се ово ради у старим "добрим" удбашким манирима и по задатку и на миг његовог портпаролства г. Карануши-Буловића, и што је овде (досад углавном) часни прота Милош Весин (зло)употребљен као подизвођач прекоокеанских радова.
Што се тиче дигнитета и (већ озбиљно нарушене) православности Београдске патријаршије, случај Тасиног чеда Максе би требало свакако да буде педагошки (наказатељно, добрим вучењем за уши) решен, па барем пемзијом, не би био први. Али, прибојавам се да све ово није због одбране Православног учења о стварању човека, него због тешко нарушене сујете једног од двојице све и свја у СПЦ, и његовог демонстрирања (осећаја угрожене) моћи јер се нашао један непослушни клипан да му одбруси, који ће се ипак већ некако извући, у најгорој варијанти (по СПЦ, а не по њега самог) пребећи са све епархијом му под омофор Барта Истамбулског, који је постао маћеха православних, а мајка свих расколника и пребега.
Reply
Leave a comment