Опет скотов(ск)и твитови
Шта то беше дипломатија, и у којим се школама овај скот Кајли учио? Вероватно у неким краварским (каубојским). Требало би некако Трумп(ет)у преко Мелани поручити да нам ово већ једном склони из Србије, јербо је много преживео оне који су га ту поставили за прокуратора, а "малкице" брука администрацију својих САД, ако она уопште има то чувство.
Он је к'о мирођија у свакој чорби, или онај маргарин из рекламе који се меша у све, у унутрашњу, у спољну политику, у здравство, у судство, у локалну администрацију, у јерархију СПЦ, у историју прошлу и будућу ... и ипак (ако није до сада приметио) нас "малкице" нервира (као и сваки неотесанац и наметљивац), просто ми није јасно како мисли да га просечан Србин "ван платног списка" имало поштује као неког тамо амбасадора, а камо ли "малкице" воли као представника некад масовно сањаног америчког сна. Може то прокураторство да се изводи са много више дипломатије и малкице више шлифа, чега овај скот Кајли очигледно ич нема. А некад "смо баш" волели Америку у време друга Тита и глумицонагонитеља Кенедија нпр. још увек много носимо фармерке и вијетнамке, ја додуше не из неке љубави, него више из навике и практичности (трајности) ...
Овај пут су га српски твитераши дочекали као стару муштерију илити пацијента, па изгледа да му Трампова играчка (Твитер налог) баш и не лежи. Додуше не би била прва прекоокеанска шушумига (бараба, хохштаплер) на овим просторима залутала (или специјално послана) у дипломатију: сетимо се нпр. оног Галбрајта, који је на хрватским тенковима ујахао у Книн приликом тзв. Олује, па оног Цимермана, који сад нешто као послује по региону бивше Југославије ...
Надао сам се до ових скот(ов)ских твитова, да у свом ЖЖ-у нећу посклизнути у тзв. дневну политику, "помало" се згражавао ту и тамо својим посклизнућем у црквену п(р)олитику и трудио се да то некако обуздам (да не коментаришем баш све догодовштине двојца без кормилара) ... али не вреди то нам је свакодневница и државна и црквена, која нас веома сврби, да не кажем да нам неко у те две свере веома ради о глави; а химнографија је "само" повремени излет у оно с оне стране, лепо искуство, од кога се ипак не једе 'лебац свакодневни.