Бадње-данска збрка на сајту СПЦ, а и у Саборној цркви
Како је јуче јавио званични сајт СПЦ: патријарх Иринеј је на Бадњи-дан у Саборној цркви "по древном поретку служио Литургију св. Василија Великог", у међувремену је та незнавенска сентенција ишчезла са насловнице сајта, а остале су само слике, које и не откривају шта то беше.
Два коментара, који ће проговорити ако не на уста, онда тамо где не би требало:
1) гледе палости с Марса патријаршијског дописника, који очигледно и није био на лицу места, него само копи-пастирао провизорно-пригодни текст нпр. од прошле године уз фотографије које му је доставио патријаршијски фотограф са лица места.
2) као учесник, илити очевидац могу да посведочим: да је служена Литургија св. Јована Златоута, али не по "древном" Типику; тј. не са обичним почетком а Вечерњем одељено, тј. после Литургије (које Типик прописује, видети код Руса) већ са Вечерњем на почетку Литургије (како се служи кад навечерје Божића падне од понедељка до петка) ...
Дакле, нит је била Василијева Литургија, нит је било "по древном поретку" ... Закључак: Некоме у информативној служби би требало извући уши, можда и главном уреднику, ко год да je то тренутно ...
Зашто и због чега је служено овако, а не како би требало: не бих знао, осим што ми се чини: да се патријарх није много удубљивао (у свој посао), или да је хтео да снисходи поповима, тј. да учини људима да се не сморе од превише богослужења. Овде (из какве такве пристојности) не бих износио закључак гледе тога коме би од свештенослужећих у Саборној цркви овом пригодом (можда) требало извући уши.
[Поподне је служено "по древном поретку": бдење - тј. Велико повечерје, Јутрење и скрљани 1.час.]
Предпостављам, тј. готово сам сигуран - на основу свега што сам се нагледао у свом отприлике тродеценијском црквеном животу, да је понегде, тј. превасходно код оних гркољубних служено бдење састављено од Вечерња са Литијом и Јутрења, уз прескакање Великог повечерја - и његовог "С нами Бог" које "ипак" указује на суштину празника. (Видети фусноте 75 и 75а на стр. 47 у преводу Божићних последовања).
Оваква произвољност (растезање у тумачењу Типика, илити: непоштовање истог) једноставно није могла да се деси у време претходника му - патријарха Павла, но к'о што би рекли Врањанци: Свако си има своје приоритете ...
Како год, и ипак: Христос се роди!