6. конференција "Савремена православна химнографија" (утисци учеснице из Србије)
Добротом наше ЖЖ пријатељице госпође Ружице Бајић-Љовушкине, која је на конференцији била једини учесник из Србије, у могућности смо да презентујемо укратко шта се тамо дешавало:
У Москви се у Институту "Владимира В. Виноградова Руске академије наука" већ неколико година редовно (углавном сваке године током Сиропусне седмице; изузетак је била 2015. година, када је није било уопште) одржава конференција под овим називом. 9. и 10. марта 2016. године одржана је шеста по реду. Рад и садржај свих ових конференција може да се види на сајту.
Први дан било је 13, а други 10 реферата. Првог дана, након што су сви отпевали "Царе Небески", започет је радни део рефератом оца Илије (Шапиро). Реферат се тицао служби древних Светих и њиховог допуњавања. Навео је неке примере својих радова. Он је написао, на пример, тропар преп. Павлину Милостивому, онда неке делове службе Св. муч. Вери, Нади, Љубави и Софији, тропар и друге делове службе Св. Аркадију, Марији и њиховим чедима, затим мученици Татијани... То је било поменуто (тачније, што сам запамтила), али верујем да је он писао још више. Говорио је о неким детаљима у писању служби. Из тог његовог излагања сазнала сам, на пример, да су мошти Св. муч. Вере, Наде, Љубави и Софије - у Француској, близу Стразбурга. Из тог разлога он је у химнографским текстовима које је њима писао, написао "Франција прекраснаја", па му је неко лепо исправио на "Галија прекраснаја". Свака мученица се у тексту за неког веже. Св. Љубав за Св. Јована Богослова (као ап. љубави), Св. Софија за Премудрости Соломонове. Остале две нисам запамтила за кога. Иначе је о. Илија по струци и математичар, па има потребу за том неком тачношћу и симетричношћу у својим текстовима.
Други реферат гласио је у преводу на србски овако: "Химнографско помињање погинулих наставника у традицији тајних монашкиих општина Зосимове пустиње и Високо-Петровског манастира". Суштина тог излагања била је о настанку, пореклу и донекле и садржају два канона, написана у част духовног оца од стране духовног сина. Први канон је написан (и зове се) "у спомен на свог духовног оца". Други је исто њему у спомен, али се зове другачије: "Закат нашего солнца". То су јединствени документи написани од стране мученика у част мученика (касније су канонизовани и писац (преподобномуч. Герман) и његов дух. отац Варсонуфије Ремов). После овог излагања било је постављено питање где се, тј. у шта могу класификовати ови канони? Да ли су једини те врсте?
Трећи је наступио о. Максим Пљакин, који је из различитих извора саставио комплетну службу Св. Клименту Римском. Наслов реферата: "Покушај компилације празничног богослужбеног последовања: служба бденија Св.свештеномученику Клименту, папи римском". Говорио је одакле је који део службе узео. Један од извора био му је и србски, из библиотеке Матице Србске, из Крушедола и Гергетега, тзв. Крушедолски рукопис. Из његовог реферата сам сазнала да се некад много свечаније и значајније славио празник Обретења моштију свештеномуч. Климента (на дан Св. Три јерарха), али да је касније на тај празник скоро заборављено (ваљда што га је засенило празновање Св. Три јерарха). Од 2 акатиста Св. Клименту који постоје, један су написали Румуни и тренутно се преводи на цсл. Овај други написали су монаси Инкерманског манастира на Криму (где је живео Св. Климент), у коме је део моштију Св. Климента. Иначе, тај акатист се о. Максиму много не свиђа, није написан баш по правилима. Хајретизми су скоро у сваком од икоса у различитом броју. Још једна интересантна чињеница тиче се величанија Св. Клименту које је написано тек у ХХ веку и написао га је велики литургиста, свештеноисповедник Атанасије (Сахаров) (саставио је, између осталог, и Службу Свим Светима у земљи руској просијавшим).
Четврти реферат био је реферат Олега А. Родионова, о савременим грчким химнографима и њиховим стиловима писања: монаху Герасиму Микрајананитису из Скита Св. Ане, Харалампију Бусју и Атанасију Симонопетритском, и о стилу њиховог писања. Ту је још било говора и о игуманији Исидори која пише јако необичне, римоване и ритмоване химнографске текстове, са доста иновација. Њени редактори јој то дозвољавају, што значи да је вероватно надарена и да то ради надахнуто, те да не смета што одступа некад од установљених форми текстова. Пише акатисте са по 15 стихова. Написала је акатист Св. Јовану Шангајском 2006. год. Осим ње, ова тројица пишу углавном по правилима. Мон. Герасим је писао необичне текстове, као нпр. Службу дарам волхвов; акатист Појасу Пресв. Богородице; Младенцу Исусу воспитивајушчемусја у преп. Јосифа и сл. Два друга химнографа имају сложенију синтаксичку структуру у својим делима, мада се и они труде да пишу по правилима, чувају традиционалне форме.
Пети реферат био је организаторов: Александар Генадијевич Кравецки говорио је о првим књигама које су се штампале тзв. гражданским шрифтом у Русији. За њега је било откриће кад је недавно схватио из неких списа да су се оне појавиле још 1765. први пут. Раније се мислило да је то почело тек у 2. половини 19. века. Причао је мало више о тим првим издањима. Укупно 52 књиге не баш малог обима, штампане по указу царице Екатерине Велике.
Следећи реферат надовезао се на овај, јер је исто било говора о том гражданском шрифту. Тицало се грешака у том штампању и до чега све оне могу да доведу. Као пример узете су неке бсл књиге на украјинском говорном подручју. Има много недоследности и грешака, а то је само једно подручје. Дошло је до великог шаренила у том и таквом штампању. Укратко речено. Овај потоњи реферат изложио је др А. Д. Шмелев, који је такође (као и А. Г. Кравецки) сарадник Института на коме је одржана конференција.
И. В. Семененко-Басин говорио је о "Верном Месецослову". Из његовог реферата ја сам сазнала, на пример, да је Св. Максим Грк прослављен био још крајем 17. века, па је 1703. указом било забрањено његово слављење и почео је поново да се слави као светитељ тек 1980. Премда, како је рекао, у Тројице-Сергијевој лаври увек су га славили тајно ...
Ирина Пјарт (ради на Универзитету у Тартуу, у Естонији) говорила је о преводима бсл књига на естонски језик. Било је интересантно чути да је средином 19. века, а тачније од 1840. један велики број Естонаца и Латвијаца одлучио да пређе у православље (мисионарска неочекиваност). Из тог разлога је и дошло до потребе за тим преводима. Већ 1845. год. постојао је избор - на ком језику да се слуша богослужење: цсл-ом или естонском. Иначе, ти преводи су и први почеци естонског језика уопште (књижевног, наравно, пошто је неки народни постојао). Уведена је нова терминологија (код протестаната није било такве). До 40-их година ХХ века бсл књиге на естонском штампане су готским писмом, готиком. Урађен је неки модернизовани превод 1940. год. који се данас не користи. Нема одговарајућег православног превода Новог Завета на естонски. Свештеници користе протестантски превод, па га на лицу места поправљају. Ирина је на крају отпевала "Достојно јест" на естонском језику, да илуструје како то звучи. Помогла јој је колегиница која је наступила после ње и која је говорила о преводима на чувашки језик. Она је, иначе, рођена Енглескиња, сада православна, регент, удата за Руса и већ више од 30 год. живи у Русији, од тога доста у самој Чувашкој републици. Име јој је Алисон Руф Колосова. Изнела је доста историјских података у вези с Чувашима: 1551. г. улазе у састав Русије; 1740. било је велико крштење Чуваша; 1774. појављују се прве књиге - преводи на чувашки језик; 1880. преведено Јеванђеље на чувашки језик; 1990. почињу нови преводи Библије. Синод РПЦ је 1883. године издао указ којим се дозвољава богослужење на разним језицима тих малих народа. Православни Чуваши су у совјетско време чували веру (за разлику од Руса).
Следећи реферат био је о речима злак и зелие у словенским Библијским књигама: историја постојања слова. Говорила С. М. Кусмауљ.
Александра А. Плетњова (иначе жена А. Г. Кравецког) говорила је о речима са префиксима без-, не-, благо- у старим бсл књигама. Утврдила, између осталог, да се без- мењало масовно на не- при редакцији, вероватно оној из 17. века.
Тања А. Левшенко ради као редактор цсл текстова. Неки химнографи пишу тзв. гражданским шрифтом и она као редактор "претвара" у прави цсл текст. Говорила је с каквим се све проблемима сусреће када мора да акцентује речи на цсл.
После ње наступила је жена са музичким образовањем, О. В. Ануфријева, из Пермске духовне семинарије и говорила је веома интересантно, илуструјући повремено певањем. Музички образовани слушаоци били су одушевљени.
Други дан Конференције започет је рефератом колегинице из Пољске, Е. А. Потехине (Рускиње која живи у Ољштину). Она се бави истраживањем неких каноника (Почајевског и Преображенског) старообредника, тј. њихове штампарије из збирке Војновског манастира. Упоређивала их је, износила разлике и сл.
Други реферат тицао се преноса грчких слова (И, I, V) у цсл језик, на материјалу "Речника изрека из бсл књига" А. И. Невоструева. Говорила је М. Е. Давиденкова, из Православног Свето-Тихоновског државног универзитета.
Треће излагање било је о делима св. Максима Грка, а конкретно о томе шта он у ствари подразумева под покајањем. О томе је говорила Г. А. Казимова из Московског државног универзитета.
Четврти реферат тицао се паронимије у грчком (у рус. терминологији пароними су речи које имају сличан, не исти облик, форму; понекад се и римују) и како она изгледа у преводима на цсл. Материјал су били разни преводи Цветног Триода. О овоме је говорила колегиница из Казања, др Олга В. Чевела.
Пето излагање било је о неким детаљима о службама Св. Јефимији из Студијског и Јерусалимског устава и поређењу тих података с Минејима одговарајућег времена. У Русији је Студијски устав замењен Јерусалимским у 15. веку. До 16. века паралелно се употребљавао, да би од тада остао само Јерусалимски. О. В. Светлова је говорила о томе, наводећи и примере где устави на нешто указују, а тога у минејима нема.
Следећи реферат био је реферат о. Алексеја Агапова. Он је био веома жив и са примерима из парохијске праксе. Сажето речено: предлаже да се нешто (не) преведе или (не) прилагоди имајући у виду оно што је верујућим људима неразумљиво (на пример, многи Руси, чак врло образовани, међу којима и Л. Н. Толстој, "Миром Господу помолимсја" разумеју као: "С целим светом помолимо се Господу" Не могу, наравно, да пренесем како је он живо и аргументовано говорио. И врло зналачки чак и у филолошком смислу.
После о. Алексеја био је представник из Србије, тј. ја, о Служби Великореметској икони Мајке Божије, тачније о преводу ове службе на србски. После увода, у коме је било неких података о самој икони, њеном аутору, потом Служби, времену кад је написана и преведена, подацима о иконама Пресвете Богородице у СПЦ (броју, написаним акатистима) итд., било је говора о проблемима превођења. Предлог је да се што више преноси црквенословенизама у србски, да се поштује већ постојећа пракса (тј. устаљени преводи на које се народ навикао; осим оних баш лоших - ово последње нисам рекла на конференцији, него сад додајем) и колико је могуће - да се чува мелодичност. Последњи слајд су сликали и забележили као закључак целе конференције ("Пожељан је и потребан организован и подржан рад"). Нису ми постављана питања, само је дат један предлог: кад нешто не може лако да се преведе на србски с цсл-ог, потражити неки цсл синоним: можда њега буде лакше превести, тј. лакше наћи преводни еквивалент.
После је још говорио свештеник Фјодор Људоговски. Он се бави првенствено акатистима. Написао је и књигу о томе: "Структура и поетика црквенословенских акатиста". Конкретно, у излагању, рекао је да се тренутно бави хајретизмима из око педесет и нешто акатиста Пресветој Богородици (око 7740 хајретизама). Наишао је на то да су се у овим хајретизмима нашли неки из акатиста Св. Николају Мирликијском, што га је зачудило. Иначе, на том материјалу, како је сам рекао, много тога може да се истражује.
Последњи "докладчик" (што би Руси рекли) била је Л. П. Медведева која при храму држи предавања о поретку и садржају богослужења. Она је својим ученицима давала да попуне анкету и онда нам је причала о резултатима анкете. Поставила је добра питања: 1. Разумете ли бсл текстове и молитве и колико? 2. Шта Вам смета за време службе да разумете њен смисао? (Већина одговорила: сопствене мисли "споља"); 3. Шта бисте желели да Вам буде јасније? 4. Шта може да Вам помогне да боље разумете смисао бсл? 5. Набројте речнике, уџбенике, књиге, сајтове и сл. који Вам у томе помажу.
На фејсбук страници организатора Александра Кравецког нешто слика.