Cao
Odavno nisam pisala u ovaj dnevnik, nisam imala neke potrebe, posto je sve nekako bilo savrseno, a kad je nesto savrseno, uvjek se pamti, a lose stvari se uvjek zabiljeze. Barem je tako kod mene.Tad mi je potreban neko da me saslusa, ili jedan obican prostor da napisem sve ono sto osjecam. Pa da pocmem...od dobrih stvari,naravno.
*U petak aug. 6tog,sam imala pozacki ispit,polozila sam,Bog samo zna kako!Tako sam lose uradila paralelni,jedva sam ga uradila,iz trecog pokusaja sam uspjela.I kasnije voznja...hehe,joj tata.Rekao mi je da se neide u zivi saobracaj,i tako sam ocekivala, kad ono odjednom moram u zivi saobracaj.Htjela sam da vristim, koliko me je bio strajh.Prvi put sam tu,neznam to mjesto, policija iza mene (koja sreca!!!)i vozi se 50mph-a za mene je to jos prebrzo.Covjek me je cak 2-3 puta opomenio,ako nepocmem brze da vozim,ako mu nedokazem da mogu da vozim brzo, da ce me oboriti, i onda sam odlucila da idem brze!!!:)I da nezaboravim,na znaku 'stop' sam presla bjelu liniju, i pogledala sam u njega,a on je vec poceo da vrti sa glavom,u tom trenu mislila sam da sam gotova!!!
*Pocela sam da trazim posao,ijako je vec pomalo kasno,morala sam cekati da bih polozila.Naravno,jos me niko nije zvao :(
*Vlade,Nena i neznam ko jos,hehe...su mi se javili na rodjendan,nisam mogla da vjerujem:)A moj dragi,koji odmah tu zivi,nije mogao ni da dodje,nije me cak ni nazvao,to je uradio par dana kasnije,i ni onda mi nije cestitao rodjendan.Bila sam tako sama,ostavljena tih par dana.
*Kad sam vec kod njega...mislim da cemo raskiniti.On mi se izvinio sto me nije zvao za rodjendan i jos neke manje/vise vazne stvarcice,i ostali smo zajedno (trebali smo i tad da raskinemo,tj. ja sam htjela,ali sam popustila,posto u sebi to zapravo nisam htjela,htjela sam da znam da me on voli, da sam zeljena sa njegove strane...mozda i sad to zelim,mozda prizeljkujem da se on ponovo izvine,da se neke stvari promjenje na bolje a da mi ostanemo zajedno,ali nevjerujem).Napisala sam mu pismo u pond.,objasnila kako me je bolilo sto me nije zvao za rodjendan,kako i neznam ako smo decko i djevojka,posto nikad nista neradimo zajedno,u nasih 5 i nesto mjeseci koliko smo zajedno,jos nikad nismo nigdje izasli,i ono najvise sto me je natjeralo da napisem to pismo,je oziljak na njegovom vratu.To sam primjetila u nedelju kad sam bila kod njega, pitala sam odakle mu,a on je rekao kako mu je to prijatelj zapalio sa upaljacom,kad su se obadvojica napila.Nisam povjerovala u to,ni najmanje,posto zvuci bizarno,nije me gledao u oci,i smjeskao se.Pa nisam ja toliko glupa,da se neko moze igrati sa mnom,kao sto on misli.Neznam ako su tacne moje sumnje,ali ja sam njemu bila vredna jedino kad je nesto trebalo od mene,a ovako sam mu bila nepotrebna.Nije me ni volio,kako je govorio...sve te laznje nade,zelje...bili su samo izgovor da bih me zacarao.A ja sam ga volila, i volim ga i dalje.Sinoc me je zvao,primjetio je da nesto nije uredu...rekla sam mu da saceka danas,da vidi pismo,pa ce znati,zasto sam tuzna i razocarana.Nadam se da ce biti razuman,posto meni nije bilo lako da mu pisem sve ono kako sam se osjecala.
nadam se da ima jos neke sanse za nas...nadam se.
*U petak aug. 6tog,sam imala pozacki ispit,polozila sam,Bog samo zna kako!Tako sam lose uradila paralelni,jedva sam ga uradila,iz trecog pokusaja sam uspjela.I kasnije voznja...hehe,joj tata.Rekao mi je da se neide u zivi saobracaj,i tako sam ocekivala, kad ono odjednom moram u zivi saobracaj.Htjela sam da vristim, koliko me je bio strajh.Prvi put sam tu,neznam to mjesto, policija iza mene (koja sreca!!!)i vozi se 50mph-a za mene je to jos prebrzo.Covjek me je cak 2-3 puta opomenio,ako nepocmem brze da vozim,ako mu nedokazem da mogu da vozim brzo, da ce me oboriti, i onda sam odlucila da idem brze!!!:)I da nezaboravim,na znaku 'stop' sam presla bjelu liniju, i pogledala sam u njega,a on je vec poceo da vrti sa glavom,u tom trenu mislila sam da sam gotova!!!
*Pocela sam da trazim posao,ijako je vec pomalo kasno,morala sam cekati da bih polozila.Naravno,jos me niko nije zvao :(
*Vlade,Nena i neznam ko jos,hehe...su mi se javili na rodjendan,nisam mogla da vjerujem:)A moj dragi,koji odmah tu zivi,nije mogao ni da dodje,nije me cak ni nazvao,to je uradio par dana kasnije,i ni onda mi nije cestitao rodjendan.Bila sam tako sama,ostavljena tih par dana.
*Kad sam vec kod njega...mislim da cemo raskiniti.On mi se izvinio sto me nije zvao za rodjendan i jos neke manje/vise vazne stvarcice,i ostali smo zajedno (trebali smo i tad da raskinemo,tj. ja sam htjela,ali sam popustila,posto u sebi to zapravo nisam htjela,htjela sam da znam da me on voli, da sam zeljena sa njegove strane...mozda i sad to zelim,mozda prizeljkujem da se on ponovo izvine,da se neke stvari promjenje na bolje a da mi ostanemo zajedno,ali nevjerujem).Napisala sam mu pismo u pond.,objasnila kako me je bolilo sto me nije zvao za rodjendan,kako i neznam ako smo decko i djevojka,posto nikad nista neradimo zajedno,u nasih 5 i nesto mjeseci koliko smo zajedno,jos nikad nismo nigdje izasli,i ono najvise sto me je natjeralo da napisem to pismo,je oziljak na njegovom vratu.To sam primjetila u nedelju kad sam bila kod njega, pitala sam odakle mu,a on je rekao kako mu je to prijatelj zapalio sa upaljacom,kad su se obadvojica napila.Nisam povjerovala u to,ni najmanje,posto zvuci bizarno,nije me gledao u oci,i smjeskao se.Pa nisam ja toliko glupa,da se neko moze igrati sa mnom,kao sto on misli.Neznam ako su tacne moje sumnje,ali ja sam njemu bila vredna jedino kad je nesto trebalo od mene,a ovako sam mu bila nepotrebna.Nije me ni volio,kako je govorio...sve te laznje nade,zelje...bili su samo izgovor da bih me zacarao.A ja sam ga volila, i volim ga i dalje.Sinoc me je zvao,primjetio je da nesto nije uredu...rekla sam mu da saceka danas,da vidi pismo,pa ce znati,zasto sam tuzna i razocarana.Nadam se da ce biti razuman,posto meni nije bilo lako da mu pisem sve ono kako sam se osjecala.
nadam se da ima jos neke sanse za nas...nadam se.