Данас Света Петка.
В Белграде была последний раз в июне 2008г.
Это фотки из Белградской крепости, где расположен старейший храм Святой Параскевы Сербской - одной из самых почитаемых в Сербии святых (сегодня её Слава).
Очень мне там нравится всё )
Вообще, сейчас фотки пересматривала и поняла, что ужасно соскучилась )) Надеюсь, ещё не раз туда поеду.
У меня на Яндекс_фотках полно белградских альбомов, кому интересно, можете порыться... Там красиво!
Если заметили, я тут изрядно подгоревшая, потому что накануне болталась по городу до упаду, а для Белграда в июне +40 - это нормально ))
А вот для тех, кто в теме (пусть у меня таких в ленте не густо), о Петке на сербском )
Ова светитељка српског поријекла рођена је у Епивату, између Силинаврије и Цариграда.
Родитељи Свете Петке, имућни и побожни хришћани, имали су и сина Јевтимија који се замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски.
Послије смрти родитеља, Петка је, Христа ради, започела подвижнички живот какав је одувијек жељела.
Отишла је прво у Цариград, а потом до своје старости, живјела у Јорданској пустињи у посту и молитви, прошавши небројена искушења и патње.
У старости, глас са неба позвао је Свету Петку да се врати у родни крај и она је напустила Јорданску пустињу.
Света Петка упокојила се у 11. вијеку, двије године по повратку у родни Епиват. Њене чудотворне мошти временом су преношене у Цариград, Трново, па опет у Цариград, а одатле у Београд.
Мошти Свете Петке сада почивају у румунском граду Јашу. У београдској тврђави налази се Црква Свете Петке гдје постоји вода (агиазма) која чудотворно лијечи све оне који је узимају са вјером у Бога и љубављу према овој светитељки.
* * *
Заволевши пустињски и безметежни живот, и кренувши усрдно за Жеником Твојим Христом, и Његов благи закон у младости својој узевши, наоружавши се храбро крсним знаком против духовних непријатеља: испосничким подвизима, постом и молитвама и врелим сузама, погасила си жеравицу страсти, преславна Параскево. И сада у небеским дворима са мудрим девојкама стојећи пред Христом, моли се за нас који поштујемо часни спомен твој.
* * *
Я, если что, с ума не сошла, просто тут такая цепочка сейчас вырисовалась, ну вы знаете, как оно бывает у дорогого Мироздания? :)) Когда оно такие кружева плетёт, соединяя мелочи и подтягивая за них важные события, что в начале вроде и не поймёшь, что всё не просто так, а потом раз - и рисунок проявляется и понимаешь, что именно им было задумано )) Один кусочек, через некоторое время ещё... Вот у меня сейчас такой мега-орнамент проявился, аж до мурашек и рассказывать нет смысла. Я вот даже боюсь разглядывать, откуда именно та ниточка начинается... Чётко вижу, что из 2003-го, но может, если присмотреться, то и раньше? ))
Это я, короче, сама с собой разговариваю, не обращайте внимания ))
Иногда и на сербском, да!