Naši prozori sada gledaju na planinu pod kojom smo nekada živeli. Na ovoj planini nalazi se veliko selo Zvinje i crkva Svetog Ilije, koja se nalazi na samoj granici sa Hrvatskom. A sa strane sela vidi se kakvo veliko imanje sa maslinikom i ruševinama. Čini se da tamo niko ne živi noću postoji samo jedno svetlo iznad ulaza. Tokom celog leta samo sam jednom video ovo imanje osvetljeno i naseljeno.
Ovog vikenda smo odlučili da odemo na ovo imanje i vidimo ga. Sišli su sa svoje planine, prošetali dolinom pored mora i popeli se na drugu planinu. Od sela do imanja vodi prilično dobar put, postoji tabla „Špilje“. Pored puta ima mnogo maslina sa već zrelim maslinama. Na imanju Špilje bila su samo dva dvorišta sa jakim kućama. Ruševine starih kuća bile su potpuno sakrivene u naru i bršljani. Stare terase maslina obrasle su vrijeskom. Ovde nismo nikoga sreli, niko ne živi ovde u ovoj dobi.
Sakupljalji smo dve šake zrelih maslina da ih kiselimo kod kuće. A u povratku smo kupili sir, kruške, hleb i vino, i vraćajući se kući, večerali smo u dvorištu odmah u zalazak sunca. Mala sijalica je zasvetlela u mračnom imanju Špilje.