ПАСХАЛНИ КАНОН СВТ. АНДРЕЈА КРИТСКОГ, ЈЕРУСАЛИМЦА.
Оригинал взят у novisrbljak в ПАСХАЛНИ КАНОН СВТ. АНДРЕЈА КРИТСКОГ, ЈЕРУСАЛИМЦА.
Предпрошле године је
kyrylec на свом "Журналу для реєстрації" објавио гражданским шрифтом "Канон пасхальный свт. Андрея Критского", а ми на нашем сајту - у навечерје Празника над празницима - објављујемо овај текст у нашој редакцији цсл шрифтом. Текст ће бити поправљан, уколико дођемо до штампаног издања.
За сад не препоручујемо за богослужбену употребу (због неких "благо говорећи" нејасних места од 7 до 9. Песме, видети фусноте), али се може читати код куће.
Примедба састављача Зборника "Богослужения Страстной седмицы и Пасхи". М.:ПСТГУ, 2005. 550 с. из којег је текст узет:
Канон свт. Андреја Критског (+ 740) на Св. Пасху је имао општецрквену употребу од IX века, рано је преведен на (старо)словенски језик и користио се у богослужењу у Руској Православној Цркви до XIV- XV века, упоредо с општепознатим Каноном прп. Јована Дамаскина. Промена Устава повукла је за собом истискивање овог дела свт. Андреја из богослужебне практике и књига. У основу ове публикације ушло је издање Канона по два словенска рукописа из XI и XIII века, допуњено прот. Сергијем Правдољубовим: "Пасхальный канон святителя Андрея Критского". Москва, 1996. Редакција је ограничена на неке исправке у излагању Канона црковнословенским језиком.
На интернету смо пронашли (остаје да прегледамо детаљније кад будемо имали више времена) и ово: Труды Московской регентско-певческой семинарии. 2002-2003. Наука. История. Образование. Практика музыкального оформления Богослужения: Сборник статей, воспоминаний, архивных документов. - М., 2005:
ПАСХАЛЬНЫЕ КАНОНЫ СВЕТЛОЙ СЕДМИЦЫ ТРИОДИ МОИСЕЯ КИЯНИНА, публикация диакона Николая Нефедова, стр. 241(249)-261.
Предпрошле године је
kyrylec на свом "Журналу для реєстрації" објавио гражданским шрифтом "Канон пасхальный свт. Андрея Критского", а ми на нашем сајту - у навечерје Празника над празницима - објављујемо овај текст у нашој редакцији цсл шрифтом. Текст ће бити поправљан, уколико дођемо до штампаног издања.
За сад не препоручујемо за богослужбену употребу (због неких "благо говорећи" нејасних места од 7 до 9. Песме, видети фусноте), али се може читати код куће.
Примедба састављача Зборника "Богослужения Страстной седмицы и Пасхи". М.:ПСТГУ, 2005. 550 с. из којег је текст узет:
Канон свт. Андреја Критског (+ 740) на Св. Пасху је имао општецрквену употребу од IX века, рано је преведен на (старо)словенски језик и користио се у богослужењу у Руској Православној Цркви до XIV- XV века, упоредо с општепознатим Каноном прп. Јована Дамаскина. Промена Устава повукла је за собом истискивање овог дела свт. Андреја из богослужебне практике и књига. У основу ове публикације ушло је издање Канона по два словенска рукописа из XI и XIII века, допуњено прот. Сергијем Правдољубовим: "Пасхальный канон святителя Андрея Критского". Москва, 1996. Редакција је ограничена на неке исправке у излагању Канона црковнословенским језиком.
На интернету смо пронашли (остаје да прегледамо детаљније кад будемо имали више времена) и ово: Труды Московской регентско-певческой семинарии. 2002-2003. Наука. История. Образование. Практика музыкального оформления Богослужения: Сборник статей, воспоминаний, архивных документов. - М., 2005:
ПАСХАЛЬНЫЕ КАНОНЫ СВЕТЛОЙ СЕДМИЦЫ ТРИОДИ МОИСЕЯ КИЯНИНА, публикация диакона Николая Нефедова, стр. 241(249)-261.