В гаагской тюрьме умер генерал Толимир
Оригинал взят у lazar_kr в В гаагской тюрьме умер генерал Толимир
В гаагских застенках умер генерал Здравко Толимир, соратник Ратко Младича, в ратные годы помощник командира главного штаба Республики. Сербской. Родился в селе Попович рядом с Гламочем 28 ноября 1948 года. С генералом Младичем - с Книна еще, с 1991 года.
В гаагской тюрьме с 2007 года. Приговорен к пожизненном заключению. Причина смерти не уточняется. (Но вроде приходилось слышать, что он тяжело болен).
Здравко Толимир - солдат и поэт.
Причастие
День праздника. День таинства Причастья,
И сердце преисполнено тревоги,
Душа в слезах, но есть ли выше счастье,
Чем наше единение пред Богом…
Темницу беззакония и зла
Мы обратили в православную обитель
Молитвой, что прекрасна и светла,
И силой, что дару́ет нам Спаситель…
Лишь Божьего боимся мы суда,
Карай же за грехи огнём любови!
Помолимся всеблагости Христа,
Нам даровавшего Своей пречистой крови.
2009
(Отрывок)
Пойду выпью за упокой его души.
ЧЕ
Причешће
ШЋЕ
Најлепши је дан кад је причешће,
тада нам срце лупа јаче,
о када би могло бити чешће,
кад га се присјетим, душа ми плаче.
За нас је Причешће слово црвено,
њему се радује душа и тијело,
око без сјаја умирно, снено,
њему се радује биће нам цијело.
И сваки ишчекује тај дан радо,
о њему снива, њему жуди,
кад Господ причешћује своје стадо
и гледа је ли преостало људи.
Искрених вјерника Његове вјере
и да ли посте, да ли се моле,
да ли у животу имају мјере,
да ли га се боје, да ли га воле?!
Даје им крв и тијело своје
опрашта гријехе за живот цео
онима што се кају, што га се боје,
онима што су Господа део.
Сваки се од нас данима спрема,
моли се, пости, метаније прави,
без Бога излаза никоме нема
и сваки од нас Господа слави.
Ову тамницу туге и зла,
у манастир смо претворили православни прави,
уз нас је Свевишњег сила сва,
Господу се молимо, Он се слави!
Данас нам отац Билбија стиже,
даће нам Причешће, молити се с нама,
данас ће нам Господ бити најближе,
из душе и срца нестаће тама.
На нас ће призвати Светога Духа,
да са нама буде и да нас снажи,
даће нам по парче освештаног круха,
од Бога нико није нам дражи.
Отац нас Воја бескрајно воли
и сузе због нас често лије,
за сваког од нас годинама се моли,
за нас би дао очи обадвије.
Спали и гријехе моје огњем својим,
испуни ме радошћу Господе Христе,
јер Тебе јединог се Господе бојим,
и дај ми крви Своје пречисте!
Никад се тако живјело није,
животом узорним, животом Христа,
никад, од кад нас сунце грије,
у нашим душама само Христос блиста!
В гаагских застенках умер генерал Здравко Толимир, соратник Ратко Младича, в ратные годы помощник командира главного штаба Республики. Сербской. Родился в селе Попович рядом с Гламочем 28 ноября 1948 года. С генералом Младичем - с Книна еще, с 1991 года.
В гаагской тюрьме с 2007 года. Приговорен к пожизненном заключению. Причина смерти не уточняется. (Но вроде приходилось слышать, что он тяжело болен).
Click to viewЗдравко Толимир - солдат и поэт.
Причастие
День праздника. День таинства Причастья,
И сердце преисполнено тревоги,
Душа в слезах, но есть ли выше счастье,
Чем наше единение пред Богом…
Темницу беззакония и зла
Мы обратили в православную обитель
Молитвой, что прекрасна и светла,
И силой, что дару́ет нам Спаситель…
Лишь Божьего боимся мы суда,
Карай же за грехи огнём любови!
Помолимся всеблагости Христа,
Нам даровавшего Своей пречистой крови.
2009
(Отрывок)
Пойду выпью за упокой его души.
ЧЕ
Причешће
ШЋЕ
Најлепши је дан кад је причешће,
тада нам срце лупа јаче,
о када би могло бити чешће,
кад га се присјетим, душа ми плаче.
За нас је Причешће слово црвено,
њему се радује душа и тијело,
око без сјаја умирно, снено,
њему се радује биће нам цијело.
И сваки ишчекује тај дан радо,
о њему снива, њему жуди,
кад Господ причешћује своје стадо
и гледа је ли преостало људи.
Искрених вјерника Његове вјере
и да ли посте, да ли се моле,
да ли у животу имају мјере,
да ли га се боје, да ли га воле?!
Даје им крв и тијело своје
опрашта гријехе за живот цео
онима што се кају, што га се боје,
онима што су Господа део.
Сваки се од нас данима спрема,
моли се, пости, метаније прави,
без Бога излаза никоме нема
и сваки од нас Господа слави.
Ову тамницу туге и зла,
у манастир смо претворили православни прави,
уз нас је Свевишњег сила сва,
Господу се молимо, Он се слави!
Данас нам отац Билбија стиже,
даће нам Причешће, молити се с нама,
данас ће нам Господ бити најближе,
из душе и срца нестаће тама.
На нас ће призвати Светога Духа,
да са нама буде и да нас снажи,
даће нам по парче освештаног круха,
од Бога нико није нам дражи.
Отац нас Воја бескрајно воли
и сузе због нас често лије,
за сваког од нас годинама се моли,
за нас би дао очи обадвије.
Спали и гријехе моје огњем својим,
испуни ме радошћу Господе Христе,
јер Тебе јединог се Господе бојим,
и дај ми крви Своје пречисте!
Никад се тако живјело није,
животом узорним, животом Христа,
никад, од кад нас сунце грије,
у нашим душама само Христос блиста!