Trgovima ženama u cilju seksualne eksploatacije pt 2
Hladnoratovske ideološke, pravne, ekonomske i političke konstrukcije ‘‘čiste Evrope’’ nasuprot demonskim Drugima, sada je transformisan u ‘‘diskurs o nedostatku demokratskih atributa kod država Istočne Evrope i sumnji u njihovu sposobnost da se transformišu u ‘građansko društvo.’’’ [70] Tako se migranti predstavljaju kao kulturni, etnički i religiozni Drugi, a odgovornost za ilegalnu migraciju i trgovinu ženama prebacuje na istočnoevropske zemlje porekla. To je jasno iskazano odredbom o sankcijama Ministarstva inostranih poslova SAD protiv vlada 23 zemlje sa ‘‘crne liste’’ zemalja koje nisu uložile dovoljno napora da postupaju na način koji bi bio u skladu sa legislativom SAD. Ovo se svodi na čistu egzibiciju imperijalizma i neokolonijalizma, naročito kada se sagleda u svetlu značajnih pokušaja učinjenih od strane vlada balkanskih zemalja u pogledu suzbijanja trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije. Na ovaj način, čini se da lideri globalnog kapitalizma i militarizma prikrivaju svoju vlastitu (strukturalnu) odgovornost za trgovinu ženama ogromnih razmera.
Ova hipokrizija naročito je očigledna na Balkanu. Optužbama na račun Balkana uvek se preuveličava bezakonje i korupcija lokalne policije, dok se prećutkuje uloga međunarodne zajednice u stvaranju kako potražnje, tako i administrativnog haosa u ovom delu sveta. Činjenica da je u Bosni i na Kosovu zakonodavna i izvršna vlast praktično pod kontrolom međunarodne zajednice, te da nijedan zakon ne može biti donet niti primenjen bez saglasnosti ili supervizije međunarodne uprave i policije, uglavnom se ignoriše. Slično, korupcija međunarodne policije koja direktno ohrabruje trgovinu ženama u cilju seksualne eksploatacije tako što bilo koristi seksualne usluge trafikovanih žena, uzima profit od trgovine ženama, ili što opstruira anti-trafiking akcije lokalne policije, takođe se ignoriše. [71] Tako, činjenica da se velika količina novca poreskih obveznika zemalja Zapada troši na seks-industriju na Balkanu, obično se krije od očiju (Zapadne) javnosti. Ili, na drugi način rečeno, velika suma novca kojom se plaća međunarodno prisustvo uništila je infrastrukturu i vladavinu zakona na Balkanu i završila u džepovima članova najsvirepije mafije na svetu.
Ova kritička ocena odnosa međunarodne politike prema problemu trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije nema za cilj da oslobodi odgovornosti zemlje Balkana ili lokalne muškarce. To je pre pokušaj da se problem trgovine ženama u savremenom svetu sagleda na celovit način. Kao što je dobro primetila feministička naučnica Cynthia Enloe, ‘‘treba širom da otvorimo oči da bismo potpuno razumeli militarizovanu prostituciju’’, uključujući razne lokalne muškarce i strance na listu onih čije aktivnosti mogu da doprinesu uspostavljanju i održavanju prostitucije oko vojnih baza i drugih mesta sa velikim prisustvom vojske i policije. [72] Pored toga, kako primećuje Santos, ‘‘u militarizovanoj prostituciji može se videti ojačana integracija klasizma, rasizma, seksizma i imperijalizma.’’ Uz to, ‘‘kuda god u svetu da ide militarizam, tamo ide i prostitucija’’. [73] Da bi se smanjilo nasilje nad ženama, promene su neophodne na svim nivoima društva: u društvenim uslovima, patrijarhalnim rodnim ulogama, stereotipima o imigrantima, kao i u ekonomskim i pravnim institucijama, na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Strukturalno nasilje doprinosi rodnom interpersonalnom nasilju kako uzrokujući ga, tako i onemogućavajući društvo i žrtve da mu se efikasno suprotstave. [74] Ne iznenađuje, dakle, to što je uprkos pozitivnim političkim promenama i naporima koje čine građansko društvo i pokreti žena, mali broj suštinskih pravnih i institucionalnih reformi bio direktno usmeren na problem nasilja nad ženama u postkomunističkim zemljama. Značajna prepreka, čak i u razvijenijim postkomunističkim zemljama, jeste vidan nedostatak materijalnih rasursa. Ekspanzija neoliberalnog kapitalizma, produbljivanje jaza između siromašnih i bogatih zemalja i zavisnost postkomunističkih zemalja u razvojnom procesu, ne pruža previše izgleda za jaku državu socijalnog blagostanja u bliskoj budućnosti. [75] Cena ekonomskih promena veoma je visoka, naročito u siromašnijim i ratom isrpljenim zemljama.
Dramatičan pad životnog standarda i rast nesigurnosti, sveopšta promenljivost, nestabilnost i ratna viktimizacija vodili su neprekidnoj trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije tokom poslednje decenije. Pored toga, strah Evropske unije od ilegalnih migracija i nevoljnost međunarodne zajednice da se više bavi uzrocima nego posledicama trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije, čine dolaženje do rešenja izuzetno teškim. [76] Oba ta faktora važni su razlozi zbog kojih čak i one promene koje su postignute na Balkanu nisu dale očekivane rezultate u pogledu pojačane bezbednosti za žene žrtve trgovine ljudima. [77] Pozajmljujući reči čuvene američke sociološkinje Susan Cunningham, ‘‘ako strukturalna dinamika društva nastavi da proizvodi nasilje, anti-nasilne politike i programi osuđeni su na neuspeh.’’ [78] Isto se može primeniti i u objašnjenju uzroka neuspeha većine programa protiv trgovine ljudima do sada, a posebno onih na Balkanu i drugim postkonfliktnim društvima. To objašnjava neuspeh većine dosadašnjih anti-trafiking programa uopšte. Samo tako što ćemo kritički upućivati na strukturalno nasilje i iskorenjivati ga, možemo na pravi način pristupiti i akutnom problemu trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije na Balkanu i drugim postkonfliktnim društvima.